Народне кухиње неспремне за зимски период

Сви који зависе од ручка у народној кухињи, са зебњом чекају зиму јер многим кухињама прети затварање. Најчешћи проблем је недостатак новца у локалним касама. Неки градови, као што је Вршац, тај проблем премошћују донацијама, али је и њих све мање. У време када се широм Европе отварају народне кухиње, а у Француској 350 хиљада људи прима ту помоћ, не сме се дозволити њихово затварање у Србији, поручују из Црвеног крста.

У Београду, у 17 општина постоји 51 народна кухиња, па њени корисници пуног стомака, често, нису ни једном дневно. Многи тако хране и породицу. Број корисника расте. За годину дана, још 3.000 гладних само у Београду. Секретар за социјалну заштиту Града Београда Ненад Матић каже да је у почетку то био један мањи број корисника, али да се временом повећавао.

"Како је социјална ситуација била тежа, криза све већа, број корисника се повећавао. Ми очекујемо да до краја ове календарске године, тај број пређе 14.000 људи", наводи Матић.

Пример Вршца показује да село и град бришу разлике када је у питању празан тањир. Директор Црвеног крста Вршац Бошко Митрашиновић каже да је мало већи број корисника у њиховом граду у односу на околна села.

"У селима је 342 људи који примају топле оброке, дакле, број се повећава. Чини ми се да је већи број људи на селима који имају потребе за топлим оброцима него што је у граду", каже Митрашиновић.

Исти проблеми и на југу и на северу Србије. Новца је све мање. Јавне набавке често се не завршавају на време. Катанци на вратима народних кухиња нису ретка слика, а зима је период када таква помоћ постаје најважнија, кажу у Црвеном крсту Србије. Апелују на надлежне да обезбеде новац.

Генерална секретарка Црвеног крста Србије Весна Миленовић објашњава да је отприлике увек  трећина корисника малолетна.

"Број корисника варира, али тренутно је 11.700 млађих од 18 година. То су деца и млади, чији су родитељи остали без посла и не могу да економски подрже своје породице на прави начин", додаје Миленовић.

Од 2010. године, нема званичних података о броју сиромашних у Србији, али се претпоставља да барем сваки десети грађанин живи испод апсолутне границе сиромаштва. Међу њима је и 200.000 деце.