Слијепчевић: Уставни суд независна институција

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић рекао је да нема директних притисака на рад Уставног суда од стране представника било које власти, а да се суд сретао само са посредним притисцима, исказаним у медијским наступима представника појединих политичких странака и других актера политичке сцене.

"Без обзира на такве покушаје, Суд је све своје одлуке доносио искључиво и једино у служби владавине права и делотворне заштите људских и мањинских права и слобода грађана", рекао је Слијепчевић у интервјуу Танјугу и нагласио да ће суд тако поступати и убудуће.

Слијепчевић тврди да су одлуке тог суда донете у протеклих шест година у потпуности оправдале његово место и улогу која му је Уставом опредељена.

"У прилог томе говори чињеница да су редовни судови испоштовали све одлуке Уставног суда. То потврђује и оцена Европског суда за људска права у Стразбуру којом се одлуке Уставног суда у поступку по уставним жалбама сматрају делотворним", рекао је Слијепчевић.

Потребан суд стручне јавности

Наводећи да Суд не бежи од суда стручне јавности, већ напротив инсистира на потреби стручне анализе и критике његових одлука, Слијепчевић је указао на неприхватљивост политикантских и свих других медијских критика одлука Уставног суда мимо демократски допуштених оквира.

"Таквом критиком не може се умањити ни стручни ни институционални значај одлука Уставног суда, али се у великој мери може неоправдано урушити кредибилитет и ауторитет институције каква је Уставни суд", поручио је председник тог суда.

Он је апеловао на све носиоце власти у Србији, представнике свих странака и посланике јавне речи да своје понашање у односу на критичку оцену рада Уставног суда не опредељују политичким или другим интересним циљевима, већ једино и искључиво значајем и доприносом његових одлука у очувању владавине права и делотворне заштите људских и мањинских права и слобода грађана.

"Стога желим да нагласим да такво уважавање институције Уставног суда и његовог места и улоге у правном поретку Републике Србије треба сагледати у светлу оцена и порука које је изрекао председник Републике Србије на недавно оџаној Медународној конференцији, организованој у поводу обележавања његове полувековне традиције'', поручио је Слијепчевић.

Ово залагање, према његовим речима, није мотивисано одбраном или заштитом самих судија, већ потребом државотворног односа према институцији Уставног суда.

Након пресељења комплетног радног апарата Уставног суда у "Камену зграду" на Булевару Краља Александра, Слијепчевић сматра да је тиме омогућено не само кадровско јачање стручне службе суда, већ и да је послата снажна порука целокупној међународној јавности о искреном опредељењу актуелне власти да

Уставном суду омогући несметано вршење његове функције чувара Устава и гаранта владавине права.

На жалост остварење такве мисије Уставног суда и даље је оптерећено великим бројем предмета, рекао је Слипчевић, који је најавио да се пуна ажурност у раду Суда може остварити већ крајем 2014. године.

Уставни суд је, према његовим речима, до данас решио 20.733 уставне жалбе, од чега је само у овој години решено више од 5.500 предмета.

У исто време, Уставни суд је у домену нормативне контроле донео више од 50 одлука о неуставности многобројних одредби системских закона као што су - Закон о порезима на имовину, Закон о Војно безбедносној агенцији и Војно обавештајној агенцији, Закон о заштити података о личности, Закон о информисању, Закон о утврдивању надлежности АП Војводине, Закон о електронским комуникацијама, Закон о планирању и изградњи, Закон о заштити права и слобода националних мањина и други.

Решено је и 808 жалби неизабраних судија и носилаца јавнотужилацке функције, а враћено је и више од 150 одборничких мандата.

То су, према његовим речима, резултати који посебно добијају на значају ако се зна да су остварени у решавању старих предмета.

"Може се очекивати да крајем године у Суду неће бити предмета старијих од три године, а да пуну ажурност у раду Суда моžемо остварити већ крајем следеће године", нагласио је председник Уставног суда.

Уставни суд је јадан од старијих у Европи

Осврћући се на обележавање 50 година од оснивања Уставног суда Србије, Слијепчевић је навео да у свим демократским друштвима он представља институцију од највишег државног значаја.

Према његовим речима, такав статус Уставног суда опредељен је његовим уставним положајем као самосталног и независног државног органа који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

"Штитећи уставни поредак Уставни суд се исказује и као гарант владавине права и последња брана у заштити Уставом зајемчених права наших градађана пре њиховог обраћања Европском суду за људска права у Стразбуру", рекао је Слијепчевић.

Он је подсетио да се због полувековне традиције Уставни суд Србије сврстава у ред најстаријих европских уставних судова, одмах иза уставних судова Аустрије, Италије и Немачке.

"Зато је јубилеј који обележавамо од посебног значаја за Уставни суд, али још више за државу Србију која је оснивањем те институције на делу потврдила своје Уставом прокламовано опредељење да гради правну државу утемељену на владавини права", рекао је Слијепчевић.

Он је указао да је обележавање јубилеја отпочело организовањем Округлог стола на тему "Улога и знацај Уставног суда у оцувању владавине права", који је организован у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду и Српским удружењем за уставно право 26. јуна 2013. године, управо на дан доношења Одлуке Народне скупштине о избору првог председника и судија Уставног суда.

Значај јубилеја је потврђен на државном нивоу доношењем Одлуке Владе Србије о издавању пригодне поштанске марке Уставног суда, чија је промоција одржана 14. октобра 2013. Године, указао је Слијепчевић.

У низу манифестација организованих тим поводом, 17. октобра одржана је и Медународна конференција "Положај и перспектива Уставног суда", уз учешће председника и судија из 17 европских уставних судова, навео је Слијепчевић.