Петар Шијан, човек који обара законе

Неретко се закони у Србији мењају, некада због реалне потребе и развоја друштва, а некад због мањкавости које се накнадно уоче. Један грађанин није чекао да надлежни отклоне грешке, већ је сам кренуо у борбу са системом. Тако је Уставном суду поднео више од 70 иницијатива за оцену уставности и законитости правних прописа, а готово половина је усвојена.

Све је почело 90-их година када су Петру Шијану рекли да је његова кућа на земљишту које је предвиђено за експропријацију због изградње другог стамбеног објекта. Грађевински инжењер консултовао се тада са адвокатима и кренуо у борбу за кров над главом.

"Да бих остао у својој кући у којој јесам и дан данас, ја сам био принуђен да променим или да затражим промену закона о експропријацији, и то сам урадио лично. Од тада је престало рушење свих објеката у Србији ради нечије потребе да он заради на том месту, изграђујући пословни простор и стамбене зграде", прича Шијан.

Двадесет година касније Петар Шијан, грађевинац са завидиним знањем писања уставних жалби, чека исход измена одредаба о легализацији, које је, опет, на његову иницијативу, Уставни суд оборио. Каже да иницијативу напише и за два дана.

"Ако сада, пре него што се закон донесе, он буде исправљен, нема потребе да ја после пишем Уставном суду, као неко ко се са улице бави законом. Нека се баве правници у том министарству, који очигледно нешто не знају, ако им закони стално падају на Уставном суду. Значи, или треба да кажу да не знају, или треба да потраже помоћ, или треба с неким да разговарају", објашњава Шијан.

Резолуцијом Скупштине Србије јасно је прописана процедура израде закона. Пише га радна група у којој су представници министарства, правници и стручњаци. Потом се нацрт представља и о њему јавно расправља.

Корисни предлози постају део закона, који се потом шаље Влади, а она га прослеђује посланицима на расправу, евентуалне измене и гласање. У Министарству грађевине и урбанизма тврде да тај пут закона и они поштују.

Државни секретар Министарства за урбанизам и грађевину Милан Миљевић каже да увек може да се направи ситуација да поједини чланови закона или чак само једног става буду супротни постојећој законској регулативи.

"Сматрам да је јако танка црта између искреног предлога да закон буде добар, а некад он може да залута у воде незаконитости", каже Миљевић.

Правници, кад је реч о писању закона, међутим, немају дилему. Добар закон је онај који се добро покаже и у пракси.

Професор Уставног права Слободан Орловић каже да неко ко је добар у теорији из одређене области, рецимо из технологије или пољопривреде, мора бити консултован у погледу законских решења.

"Добар практичар, онај који се бави одређеним активностима, делатностима из те области, такође мора бити укључен у саму процедуру доношења закона", каже професор Орловић.

Некада, међутим, ни одлука Уставног суда да је потребно изменити закон није довољна. Према истраживању Београдског центра за људска права, Скупштина је тек у 30 одсто случајева уважила препоруку Уставног суда и донела нови, односно изменила постојећи закон.