Споменици на мети лопова

Шахтови, каблови, плоче на зградама и споменицима, олуци углавном је списак је оних који су кренули у пустошење државне имовине. У последње време на списку се налазе и бронзани споменици тешки и по неколико стотина килограма. Да би се такви споменици могли уновчити, неопходно је да акцију изведе неколико људи - сматрају надлежни. Слаба казнена политика иде им на руку.

Споменик "Птица сломљених крила" у Суботици и скулптура дечака на Чукур - чесми у Београду деле исту судбину. Оба су украдена. И то не на мишиће, већ уз помоћ механизације. И док је споменик дечака пронађен исечен у делове, за другим се још трага.

Зоран Ковачевић из Полицијске управе за град Београд каже да се ради углавном ради о организованим групама, које броје преко четири члана.

"Да би могли да украду масиван споменик неопходно је да их има више. Том приликом они користе и такозвана средства која им помажу, попут брусилице, дизалице, колица", рекао је Ковачевић.

Надлежни истичу да су крађе масивних споменика чешће у унутрашњости. У главном граду се пустоши све што би могло да донесе материјалну корист. Честа мета изгредника су и београдска гробља.

"Ми смо досад преко 400 репресивних мера изрекли према лицима која су се нашла у комуналном прекршају што се тиче гробаља на територији града", рекао је Бобан Рајчић из комуналне полиције.

Ковачевић каже да има случајева крађе металних каса које су тешке и до 500 килограма.

Пошто је споменике тешко заштитити, а и материјал од кога су израђени представља мамац, крадљиваца је све више. Бронза се одмах претапа, а добитак је загарантован.

Александра Ристановић из Завода за заштиту споменика града Београда каже да постоје разне мере које могу да повећају безбедност јавних споменика које се тичу осветљавања и обезбеђивање доступности и сагледивости спомен-обележја.

"Значајна мера је обезбеђивање анкерске мреже која је од нерђајућег челика и која може да спречи девастацију споменика, а једна свеобухватна мера која се тиче скулптуре у јавном простору би била скидање отисака или калупа који ће се чувати", каже Ристановић.

Већина преступника, показује пракса, прође некажњено, јер им је готово немогуће ући у траг. Будући да лопови не страхују од казне и да су све боље опремљени, ни највећа и најзначајнија градска обележја нису више безбедна.