Како помоћи деци која просе?

У Србији је све више деце која просе на улицама. Надлежни упозоравају на ризике дечјег просјачења и траже хитно доношење протокола о превенцији и заштити те деце. Иако ниједна установа нема тачан податак, процењује се да само на улицама Београда између хиљаду и хиљаду и по малишана дневно просјачењем зарађује за хлеб.

Дечко који проси пред хотелом Југославија каже да дневно заради и до 3.000 динара и да новац потроши на одећу и обућу, а да нешто даје и за кућу.

Он је само једно од неколико хиљада деце која свој дан започињу отвореног длана, на раскрсницама, у парковима, по аутобуским станицама. Од врућине, кише и снега, у Београду уточиште и стручну помоћ могу пронаћи у Дневном центру и Свратишту за децу улице.

"Поред задовољавања основних потреба, односно поред тога што они овде могу да дођу да једу, да се окупају, да добију чисту, адекватну сезонску гардеробу. Такође, могу да раде са тимом наших стручњака, ту су педагози, психолози, медицинско особље и социјални радници",каже директорка Центра за интеграцију младих Милица Ђорђевић.

Дете узраста од осам до петнаест година, најчешће дечак који долази из вишечлане породице, које живи у неформалном насељу у граду и ретко иде у школу - то је профил детета које проси.

У првих шест месеци ове године надлежни су написали 120 прекршајних пријава против родитеља те деце и одраслих који просе у престоници. Казна су - месец дана затвора или 20.000 динара.

"Одељење за јавни ред и мир за сада не располаже информацијама да постоји једно лице или рецимо криминална група која организује просјачење деце на подручју Београда. До сада смо се сусретали са случајевима где је елемент организованости постојао само по принципу породично-сродничких односа", истиче Драгана Страчевић из Полицијске управе за град Београд.

"У ситуацијама када не буде суспендовано родитељско право, као у ситуацији када одмах узимамо дете, та деца су на праћењу, односно ти родитељи су на праћењу у органу старатељства", каже Славица Савићевић из Градског центра за социјални рад.

Та деца немају документа, често се селе, а закон не познаје појам "дечје просјачење". Зато, надлежни све гласније траже помоћ у заштити деце.

"Зато кажем да је то Протокол један који би Влада требало да усвоји и обавеже све актере и унутрашње послове и социјалну заштиту и образовање и невладине организације да они своје улоге ту препознају и координирају", каже заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић Орландић.

"Дај неки динар", тако деца поздрављају пролазнике и постављају им моралну дилему - дати или не дати новац? Они који свакодневно раде са малишанима саветују - поразговарајте са њима и купите им да једу. Никада се не зна где ће завршити новац који им поклоните.