Мемоари Драгољуба Мићуновића

Издавачка кућа "Архипелаг" представила је на београдском сајму прву књигу мемоара Драгољуба Мићуновића "Живот у невремену", која према речима издавача Гојка Божовића даје узбудљиву слику историјских, политичких, идеолошких, друштвених и културних прилика и неприлика, ломова и изазова у највећем делу XX века.

О књизи, која описује стотине догађаја, више од хиљаду личности, од 1930. до краја 1990. године, а чији је Мићуновић био сведок, говорили су и књижевница Вида Огњеновић и историчар Предраг Ј. Марковић.

Огњеновић је мемоаре оценила као као важну и занимљиву књигу која се мора читати више пута.

"Ово је одлична књига, документарна грађа и аналитички текст и осврт на догађаје чији је био сведок или учесник", рекла је Огњеновић и додала да о књизи мора да говори као обожаватељка, а не рецензент.

Марковић је оценио да кроз Мићуновићеве мемоаре провејава ауторова доследност, која није честа појава у нашем политичком животу.

Реч је, како је указао, о искреној књизи са много животних детаља које прати духовита књижевна црта.

Издавач Гојко Божовић је указао да Мићуновић у мемоарима пружа занимљиви увид у темељену реконструкцију збивања, нову слику познатих догађаја и искуство минулог времена - Живот у невремену је драгоцено сведочанство, животно витално и прецизно.

Мићуновић је рекао да се нерадо прихватио писања мемоара, јер је свестан чињенице да је сећање нестално и зато што није желео да упадне у замку измишљања и улепшавања стварности, што је честа појава.

"Будући да сам мемоаре писао пред крај живота, зрелост ми је омогућила да у себи развијем резервног посматрача који ме је контролисао да се не заносим", рекао је Мићуновић.

Живео сам у страшном веку са два светска рата, концентрационим логорима, ужасним идеологијама, и зато сам мемоаре назвао Живот у невремену, казао је аутор.

"Сећам се атмосфере након убиства краља Александра у Марсеју, ... у књизи сам реконструисао догађаје из предратног Скопља у коме није живео ниједан Албанац, Другог светског рата, живота у унутрашњости Србије и доласка нове власти, 1948, хапшења и Голог отока, Крушевца педесетих...", навео је Мићуновић.

Писао сам о догађима у Београду педесетих и шездесетих, драматичним збивањима 1968. и полицијским и политичким прогонима и притисцима током седамдесетих и осамдесетих, годинама проведеним у Немачкој, о паду Берлинског зида и обнови вишепартијског система и формирања Демократске странке.