Тијанић: Повезане судбине РТС-а и Србије

Генерални директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић изјавио је да ће судбина јавног сервиса бити повезана са судбином Србије и брзином изласка земље из кризе.

Према његовим речима, проблем је и питање како ће РТС издржати тржишну утакмицу ако део Нацрта закона о јавним сервисима "прави инсинуацију" да ће та медијска кућа бити јавно предузеће.

Тијанић је у јавној расправи о Нацрту закона о јавним медијским сервисима рекао да се плаши да ће деловање неких људи угрозити гледаност и стабилност Јавног сервиса.

"Све што је до сада изашло у јавност око Нацрта закона представљало је више баланс политичких снага унутар Србије, а мање зрело промишљање о томе може ли јавни сервис - један и други - да помогну Србији да раније уђе у зрело доба и да ли ће у томе помоћи или одмоћи", рекао је Тијанић.

Први човек РТС-а сматра да је смањење утицаја Јавног сервиса политички план, који, тврди, не мора да долази из политичких кругова, већ и из комерцијалних телевизија.

"Сујелман има два посто шера у судару са Слагалицом и са Дневником и ако постоји трачак охрабрења унутар српског јавног мњења, мени представља тријумф Слагалице и Дневника над легендарним српским владаром Сулејманом", навео је Тијанић.

Коментаришући несугласице око будуће поделе буџетских средстава за РТС и РТВ, Тијанић је то означио као најобичније политиканство, јер не треба унапред делити непостојећу суму, него прво видети шта и какве програме јавни сервиси нуде, и по којој цени.

"Ко ће нам водити Дневнике? Било ко? Ако РТС уђе у систем јавних предузећа, најбољи људи ће имати плату 60.000 динара, док им комерцијални медији нуде 1.200, 1.500, па и 2.000 евра", навео је Тијанић.

Истакао је да 12 људи из РТС-а, "најбољи новинари, водитељи, инжењери", већ имају понуду да пређу у комерцијалне медије.

Тијанић је свестан да Јавни сервис не може да има 4.000 запослених, нити да догађаје прати екипама у којима је по петоро људи, али напомиње да јавни сервис не може да прати ни посете сваког политичара иностранству.

"Не може и није нормално, ни да сваки, па и задњи министар по рангу, тражи да његова активност буде забележена и да уђе у Дневник који траје 25 минута, а има материјала за 55", нагласио је Тијанић.

Тијанић је указао и да је од 2000. године бар један комерцијални медиј сваке године био ближи власти него јавни сервиси, било да су добијали кредите из Фонда за развој, или на поклон власништво над зградом од десетак милиона евра.

Тајанствене продаје 

Први човек РТС-а је упозорио на тајанствене продаје медија непознатом купцу и лако прелажење серија и директора с једне телевизије на другу.

Тијанић је упитао и да ли је нормално да јавна предузећа из својих фондова за маркетинг дају више новца двема комерцијалним телевизијама него РТС-у, који је седам година најгледанији српски програм.

"Па где је ту логика? Треба ли да вам кажем где је, да вам нацртам? Да вам кажем зашто то раде, а везано је за деловање палца и влажење језика, кад броје утицај да продају простор моћнима из сфере политике", рекао је Тијанић.

Оценио је да "не може из једне лажи, која се натура српској нацији и јавном мњењу, да се изроди ништа добро".

"Хоћу да буде јасно да сам рекао да обмањујете целу Србију и да од те лажи почиње лажна завеса која се спушта као магла на целу српску медијску област", нагласио је Тијанић.

Оштро се супроставио ставу да су комерцијални медији власништво својих газда и да могу да објављују шта они хоће, јер су, како је објаснио, ти медији закупци националне фреквенције.

Тијанић је напоменуо и да приватни медији морају да објављују писма која су битна за јавност, "чак и кад је његово" у питању, уместо што га, као што је случај са Б92, три дана скривају, а онда га пусте у непостојећој новинарској форми, "прекрију га пешкиром од текста", да би могли на суду да кажу да је објављено.

Сачувати самосталност јавних сервиса 

Члан радне групе за израду Нацрта закона о јавним медијским сервисима Ђорђе Влајић, главни и одговорни уредник Радио Београда, истакао је да приликом доношења тог акта законодавац мора да поведе рачуна о начинима трансфера новца који из буџета иде за те намене.

Како је Влајић рекао, постојећи Закон о буџету то не познаје и ако се на јавне сервисе примене садашњи начини буџетске контроле, онда нема ни "Н" од њихове независности.

"Наш основни циљ је био да обезбедимо самосталност, односно да Нацртом закона отворимо простор за самосталност прогрмаску, уређивачку и пословну и мислим да смо успели да нађемо неку релативно пристојну меру контроле постојања јавног сервиса", објасио је Влајић.

Треба пронаћи решење како не би постојала могућност да неко, из било ког разлога, заустави уплату средстава јавним сервисима, нагласио је Влајић.

Говорећи о досадашњем начину финансирања претплатом преко рачуна за струју, члан радне групе и саветник генералног директора РТВ-а Синиша Исаков оценио је да је од 2005. године, када је почео да се примењује, тај систем показао неефикасност.

Стање је, указао је Исаков, посебно погоршано пре годину дана, после јавних позива да се не плаћа претплата и обећања да ће се јавни сервиси финансирати из буџета, а да нису били пронађени механизми за то.

Члан радне групе Саша Гајин сматра да, "ако се демократски дефицити и даље одрже, можемо доћи у ситуацију да не знамо како ће изгледати функционисање јавног медијског сервиса".

"Да ли ће оно бити у складу са евентуалним умањењима средстава за финансирање, да ли ће бити више подложно политичком утицају", навео је Гајин.