Наше прве даме

Једна од ретких ствари из политичке биографије Јованке Броз о којој нема спора, јесте да је била најпознатија прва дама на Балкану. Али све остало се различито тумачи, а данас се највише расправља о томе колико се лепа Личанка мешала у високу политику доживотном председнику СФРЈ и да ли јој је намера била да постане нови Тито.

Овде можете погледати/преузети емисију Око магазин  

Историчар Радош Љушић каже да је неспорна чињеница да је Јованка Броз желела да мало појача свој утицај пред крај Титовог живота.

Ипак, социолог Владимир Вулетић сумња да је прва дама социјалистичке Југославије имала директан утицај на доношење важних политичких одлука.

Претходнице Јованке Броз нису писале политичке мемоаре, али многе нису биле гадљиве на политику.

То додуше није био случај са Јеленом, женом Карађорђа Петровића, али је њена кума Љубица Обреновић, због високе политике долазила у отворен сукоб са својим мужем - кнезом Милошем.

Кнегиња Љубица се политиком бавила у другој половини 30-их година, када је настао Уставобранитељски покрет, каже Радош Љушић.

"Тада је, заједно са својим сином Миланом, била у опозицији кнезу Милошу све до 1839. године, док он није абдицирао. Љубица се касније кајала што је учествовала у политичком животу, јер се показала као особа која је недорасла тренутку", прича Љушић.

Можда најактивнија у уплитању у државничке послове била је жена Милана Обреновића - краљица Наталија.

Као ћерка руског пуковника, сматрала је да нема стабилне Србије без стабилних веза са Русијом.

"Када је кнез Милан морао 1878. да промени своја политичка уверења и да их усмери у правцу аустроугарске политике, тада су почели и сукоби са кнегињом Наталијом, касније краљицом Наталијом", наводи Љушић.

Политичке амбиције имала је и Наталијина наследница на српском трону - Драга Машин. Додуше, више на унутрашњем плану јер је своју браћу и рођаке покушавала да што више укључи у политику.

То је била једна од чињеница која је и довела до Мајског преврата 1903. године. Доласком Карађорђевића на власт мења се и однос краљица према високој политици.

Жена краља Петра Првог, Зорка, била је потпуно посвећена породици, док се жена краља Александра, Марија, углавном бавила хуманитарним радом, што и јесте главна одлика данашњих првих дама.

Кад је реч о Јованки Броз, њен мандат на месту прве даме био је испуњен путовањима, пријемима, гламуром.

Како је Југославија била на стратешки важном месту - између истока и запада - држава је морала и једнима и другима да покаже колико је јака, па у томе ни прва дама није могла да заостаје.

"Када данас гледате документарце из тог времена, ни на који начин Јованка није била у сенци енглеске краљице или неке принцезе из земаља са истока", каже социолог Владимир Вулетић.

Међутим, после Јованке долази другачије време за прве даме. Како због санкција није могла да путује, нити да дочекује стране званичнике, Мирјана Марковић је сву своју енергију усмерила у домаћу политику. Штавише, Србија је тада постала јединствен случај у свету, јер је прва дама имала своју странку.

Упркос тој занимљивој чињеници, Владимир Вулетић каже да су Социјалистичка партија Србије и Југословенска левица заправо били врста породичног предузећа где је свако имао своју улогу.

Двехиљадите године доносе нови тренд - прве даме постају мало видљиве. Мало ко зна да се супруга бившег председника Савезне Републике Југославије Војислава Коштунице зове Зорица Радовић, а само се ретки сећају лика супруге Бориса Тадића - Татјане.

Социолози кажу да "невидљивост" првих дама у данашње време није само српски изум. "Последњих 20-30 година на светском нивоу значај и улога државе опада, тако да опада и значај и улога председника, а самим тим се круни и значај и улога првих дама", прича Вулетић.

Ипак, актуелна прва дама Драгица Николић, за сада, одолева том тренду. Или је бар много видљивија него што су многи очекивали.

Вулетић сматра да сада постоји идеја да се ревитализује улога државе и председника, а преко улоге супруге покушава се да се подигне популарност институције председника.

Колико су драматичне околности у којима влада први господин, толико су веће тајне које зна прва дама.

Ипак, време најпознатије прве даме са ових простора одавно је прошло. И тешко да ће се у будућности тако нестрпљиво чекати мемоари супруге неког председника, као што се чека дневник Јованке Броз.