САНУ о примени ГМО у исхрани

Министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић рекао је да од Српске академије наука и уметности (САНУ) очекује да пружи смернице Влади Србије како даље да поступа у решавању проблема у вези са применом генетски модификованих организмима (ГМО) у људској исхрани.

Јовановић је на отварању дводневног научног скупа "ГМО - чињенице и изазови", који је организовао Међуодељенски одбор САНУ "Човек и животна средина", рекао да закључци које буду донели "најумнији људи морају да послуже руководству државе на добробит народа".

Јовановић је рекао да је генетика била корисна, јер је унела револуцију у науку, пре свега медицину и биотехнологију, али је додао и да је битно да се утврди на који начин примена ГМО науке утиче на животну средину, као и какав је њен утицај у пољопривредној производњи и могућности да се прехрани све већи број становника планете.

Председник САНУ, академик Никола Хајдин, рекао је да је циљ скупа да примена и контрола ГМО буде размотрена адекватно и на стручном нивоу.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић истакао је да Влада Србије у решавању проблема увоза и узгоја генетски модификованих организама (ГМО) на својој територији не сме да одлучује искључиво на основу ставова генетичара, јер је у питању национални интерес.

Шеварлић, који је и члан Одбора за село САНУ, оценио је и да су "резултати увођења ГМО у другим земљама поражавајући за биолошку разноврсност".

Шевралић је рекао да ће најављена промена Закона о ГМО, који сада забрањује промет и увоз ГМО у Србију, бити "глогов колац за полууништену српску пољопривреду" и додао да ће представници ГМО компанија пронаћи довољан број оних који ће гласати против економских и националних интереса Србије.

Променом закона изгубила би се и маркетиншка препознатљивост Србије као земље без ГМО, па ће инострани купци како је додао, са страхом тражити додатне анализе и оних производа који нису ГМО.