Фестивал вина и ракије у Београду

Најбољи домаћи винари и произвођачи ракије, у претходна два дана пред међународни жири изнели су више од 100 врста својих узорака. Најбољима су додељене награде, а регуларност престижног такмичења пратили су представници Међународне организације за лозу и вино, са седиштем у Паризу.

Претходне три године у Србији биле су климатски готово идеалне за воће и винову лозу. Ипак, наша земља и даље много више увози него што извози вино. Са свих меридијана увозимо вино у вредности од 40 милиона евра, а наш извоз је око два милиона. До средине прошлог века имали смо чак 150 хиљада хектара под виновом лозом.

"Србија сада уз све подстицаје и субвенције које даје Министарство пољопривреде, има 20 хиљада хектара под лозом. Наум Европске уније да ми имамо свега 35 хиљада хектара што је недовољно за извоз", каже Велибор Пешић из Удружења "Српско вино".

И поред тога што је наше вино доброг, а понеко и врхунског квалитета, оно тешко налази место на светском тржишту на којем доминантно владају вина из Италије, Француске, Шпаније, Португалије и Латинске Америке. Једина шанса за наше винаре је да се удруже.

Раде Живановић из винарије "Радовановић" из Крњева каже да су у Шумадији основали једно удружење са циљем да тако лакше нађу пут до страног тржишта.

Ракија лакше налази своје место у свету. Једна дестилерија из Косјерића извози у Америку и Аустралију. Годишње око сто хиљада литара.

"Сваког месеца имамо око сто мејлова не само од наших људи који тамо живе већ и од Аустралијанаца који хвале нашу ракију", каже Милан Зарић из дестилерије "Зарић" из Косјерића.  

Афирмацији ракије која се код нас прави од готво свих врсти воћа, много доприносе и страни туристи који током боравка у Србији не пропусте прилику да пробају њено нацинално пиће.