Савремено ропство, жртве ретко траже помоћ

У Србији око 26.000 људи живи у такозваном савременом ропству које подразумева принудан рад, брак на силу и сексуално и радно искоришћавање жена и деце. Та бројка ставља нашу земљу на 59. место светске листе Глобалног индекса ропства.

Процењује се да је у Србији у канџама присилног брака велики број девојака, најчешће малолетница. Оне трпе радну и сексуалну експолоатацију и неретко бивају жртве трговине људима. Ретко траже помоћ, па нико не зна колико је девојака у таквим браковима.

На проблем присилног брака својом причом недавно је свет упозорила једанаестогодишња девојчица из Јемена Нада ел Ахдал која је пријавила своју мајку полицији, јер је хтела да је уда.

"Више не бих имала образовање, не бих имала живот. Шта је са невиним детињством? Шта су деца лоше урадила? Зашто их тако удају? Ја сам успела да решим свој проблем, али нека деца не могу. Могу да умру, изврше самоубиство", упозорила је Нада ел Ахдал.

Према незваничним подацима, и у Србији је велики број девојчица у незаконитим заједницама са старијим мужевима. Жртве присилног, унапред договореног брака често су малолетне Ромкиње.

"Постоје таква искуства где се девојчица уда у иностранству и да онда буде заиста сексуално експлоатисана и то је заиста велики проблем зато што та деца тешко могу да се врате", објашњава Милица Симић из Дечијег ромског центра.

Насиље и економска зависност 

Малолетне невесте обично морају да напусте школу, трпе насиље и буду економски зависне од мужева.

"У највећем броју случајева се ради о особама које су сиромашне, које су претходно имале искуства са насиљем, немају завршено основно образовање", каже Јелена Хрњак из Невладине организације "Атина".

Према Породичном закону, особе млађе од 18 година не могу да ступе у брак, а ванбрачна веза пунолетне особе са малолетном је кривично дело.

"Тада се појављују различити облици трговине људима, сексуално искоришћавање, радно искоришћавање, јер те девојчице су онда дужне да раде у тим породицама и врло често су присиљене на просјачење и на вршење кривичних дела", истиче начелник Одељења за сузбијање прекограничног криминала Митар Ђурашковић.

Девојке које су у присилним браковима ретко се обраћају за помоћ сигурним кућама и државним инститицијама.

"Постоји обавеза сваког грађанина и институција, самим тим и органа старатељства да пријави такво кривично дело", каже Сања Милатовић из Центра за социјални рад.

Кривични закон прописује казну до три године затвора за ванбрачну везу са малолетником. Казна је предвиђена и за родитеља, усвојиоца или старатеља који такву везу омогући.

Ако је присилни брак организован из користољубља казна је од шест месеци до пет година затвора.