Слаби ресурси за нова овлашћења тужилаца

Председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић указао је да је Законик о кривичном поступку предвидео шира овлашћења јавног тужиоца, али га није снабдео оперативним капацитетима да их све спроведе у дело.

Илић је на стурчном скупу о односу јавног тужиоца и полиције, одржаном у Криминалистичко полицијској академији у Земуну, указао на низ дилема у Законику о кривичном поступку.

"Однос јавног тужиоца и полиције није употпуњен на начин на који се очекивало имајући у виду нова овлашћења јавног тужиоца", оценио је Илић који је и заменик републичког јавног тужиоца.

Као чудну меру, Илић је оценио то што јавни тужилац може да преузме конкретне радње од полиције и оне које спадају у овлашћења резервисана само за полицију.

Илић је указао и да је новина то што јавни тужилац може да захтева покретање дисциплинског поступка ако неки полицајац не поступи по његовом захтеву, али да претходно мора да обавести његовог старешину који има рок од 24 часа да одговори на притужбу, што је, како је оценио, изузетно кратак рок.

Према његовим речима, нови ЗКП донео је и могућност да јавни тужилац може финансијски да казни одговорно лице ако не добије тражене информације или није задовољан њиховим квалитетом, али није довољно јасно ко све спада у круг одговорних лица.

Први пут се прописује ограничавање кретања сведоцима или очевицима на најдуже осам сати, али не пише од ког тренутка, рекао је Илић.

Скуп, који је организован у сарадњи са Фондацијом за међународну правну сарадњу из Бона, доказ је да сарадња Србије и Немачке "сваким даном у сваком погледу све више напредује", рекао је представнк Фондације Штефан Пурнер.

Професор Милан Шкулић указао је на могућност да се неке норме прогласе неуставним и да то може бити ризик по спровеђење поступака. Шкулић је указао да је ипак важно да се Закон примењује, без обзира на његове мањкавости.

На скупу је оцењено да је прве дане од ступања на снагу ЗКП-а обележило његово тумачење, а не примена Закона, што је последица нејасноће појединих норми.