Почела дигитализација катастра на КиМ

Републички геодетски завод свечано је започео пројекат дигитализације катастра са Косова и Метохије, који би, у складу са бриселским договором, требало да проследи Приштини.

Пројекат "Грант за размену катастарских података између Београда и Приштине - ИПА фонд 2012", финансиран средствима Европске уније, требало би да буде завршен у наредне две године.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт рекао је на свечаном отварању да тај пројекат Београд и Приштину помера корак даље у нормализацији односа и да ће кроз његову примену грађани без обзира на националност имати конкретне користи.

"Овај пројекат, који финансира ЕУ, дешава се у ширем контексту огромног напретка постигнутог у стварању контруктивнијег односа Београда и Приштине. Храбри кораци преузети су и од руководстава и у Београду и у Приштини поготово у протеклих 12 месеци", рекао је Давенпорт и нагласио да та храброст и одлучност не треба да се потцени, "као ни храброст и одлучност које ће бити потребне за даљи рад".

Он је рекао да је ЕУ одлучила да пружи помоћ у стварању дигиталног архива катастарских података из кога ће се касније електронске копије проследити у Приштину.

Давенпорт је рекао да је то заједнички циљ и стратешки правац којим ЕУ жели да се иде даље. Он је прецизирао да је ЕУ доделила три милиона евра РГЗ за обуку, набавку опреме и реновирање просторије у којој ће се вршити дигитализација.

"Ово је битан елемент прилагођавања процедуре европским стандардима, а то је свакако део процеса приступања Србије ЕУ", рекао је Давенпорт и додао да би мали узорак дигитализованог катастра већ крајем године могао бити предат Приштини.

Шеф владине Канцеларије за дијалог и официр за везу у Приштини Дејан Павићевић рекао је да је задовољан зато што овај пројекат показује да је дошло до конкретне примене договора који је постигнут још у техничком дијалогу, који је иначе вођен у време претходне Владе Србије.

"Поносан сам што смо овако спремно ушли у овај пројекат и што је дошло до имплементације једног од технчких договора из Брисела", рекао је Павићевић, додајући да се често покаже када на ред дође имплементаија да то уопште није лако.

Директор РГЗ Зоран Крејовић изјавио је да ће овај пројекат имати свој наставак како би се дигитовализова целокопуна кастастарска документација Србије и да ће се након скенирања косовске документације уз помоћ кредита Светске банке наставити процес дигитализације.

Он је рекао да се процес везан за КиМ састоји од скенирања и електронске обраде 12 милиона страница од којих је 10 до 15 одсто у повезу.

"Наша катарстарска документација је веома обимна и овај посао ће сигурно трајати две године", рекао је Крејовић.

Државни секретар у Министарству грађевине Миљан Миљевић рекао је да претпоставља да овај процес има два правца и да ће Београд дати податке које је престао да ради 1999. године, а Приштина, податке од тада, па до данас.

"Природно је да се то дешава, сигуран сам да ће грађани свих националности у томе видети шансу за правну сигурност својих непокретности", рекао је Миљевић.