Муслимани славе Курбан-бајрам

Исламски верници почињу четвородневну прославу једног од два своја највећа празника - хаџијски Курбан-бајрам (Дан жртве).

У београдској Бајракли џамији није било места за све који су хтели да присуствују молитви, која је почела јутрос у 7.33 сати.

Молитву и проповед поводом једног од највећих муслиманских празника служио је муфтија Војводине и имам београдске Бајракли џамије Мустафа Јусуфспахић.

Муфтија војвођански подсећа надлежне да се још чека дозвола за изградњу друге џамије у Београду, а вернике да са припадницима других народа и вероисповести деле исте наде и и муке.

"Наде су нам за бољим животом у слози, а муке су нам сиромаштво и неизвесност. Зато нам је више него икад потребно јединство које је могуће ако спојимо наша заједничка надања у борби против заједничких мука", каже муфтија војвођански Мустафа Јусуфспахић.

Мешихат исламске заједнице у Србији, централну бајрамску свечаност одржао је у Хаџи Меховој џамији у Новом Пазару.

После јутарње молитве, муслимани су обилазили гробља, а традиционално за Курбан бајрам жртвују овцу, чије се месо дели. Овца за курбан посебно се бира.

Сви муслимански верски празници рачунају се по месечевој, а не по сунчевој години, а Курбан-бајрам је два месеца и 10 дана после Рамазанског бајрама.

Курбан-бајрам се назива и хаџијски, зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће у Ћаби, односно у Меки, у Саудијској Арабији, највећем исламском светилишту.

Хаџ је једна од пет главних верских обавеза пунолетних исламских верника, уколико могу да финансирају трошкове ходочашћа, не угрожавајући нормалан живот своје породице.

Хаџилук се не сматра само испуњавањем Божје заповести, него и доказом једнакости свих припадника исламске вере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског света.

Празник се зове Курбан-бајрам јер се тада приноси жртва - курбан (овца или говече), што значи приближавање Богу. Приношење жртве значајан је део хаџа. Тај обред врше сви они који за то имају могућности. Обичај је да се месо (од курбана) дели сиротињи, суседима и родбини.

Библијска и куранска прича о жртви сличне су, али у Библији ђаво искушава Аврама да ли ће жртвовати сина Исака, а у Курану искушава Ибрахима да ли ће жртвовати сина Исмаила. Предање се завршава тако што Алах замењује Исмаила жртвеном животињом послатом из раја.