Стојиљковић: Мере за преживљавање

Професор на Факултету политичких наука и потпредедник Уједињених гранских синдиката "Независност" Зоран Стојиљковић оценио је да су економске мере Владе Србије интервенција за преживљавање државе и превенција против социјалне драме. Он је рекао и да грађани, уколико се од њих очекује да сносе терет тих мера, морају да добију и одговор на питање - ко је Србију довео у овакво стање.

"Са становишта краткорочних мера ово је било нешто што се морало урадити, јер ће богатији и имућнији платити цену. Мере су краткорочне и интервентне, али мене занима да ли ће Влада изаћи са развојном стратегијом и рећи где ће грађани Србије и њена привреда бити за 15-20 година, шта су наши приоритети и које ћемо образовне профиле школовати", изјавио је Стојиљковић Танјугу.

Према његовим речима, не може се очекивати да јавност буде задовољена испитивањем 24 спорне приватизације, на чему инсистира ЕУ, већ да ће морати да се уђе дубље у истраживање - ко је и на који начин после 2000. године уништио преостале индустријске капацитете Србије.

Стојиљковић је констатовао да 2008, 2009. или 2010. године није постојала воља да се те ствари истраже, али да сада, када се променио однос снага на политичкој сцени, нема разлога да грађани остану ускраћени за неке одговоре.

"Једном ће морати да се поднесе рачун. Ако сви треба да у овој стисци нађемо тих 800 милиона евра који недостају у буџету, неко мора да нам понуди одговор на питање ко нас је и како довео у ову ситуацију", истакао је Стојиљковић.

Он је подсетио на налазе Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство, према којима је после 2000. године из државе кроз процес приватизације на оф-шор рачуне однето око 50 милијарди долара, што је близу износа годишњег БДП-а Србије.

Као члан одбора Агенције за борбу против корупције, Стојиљковић је рекао и да ће за оздрављење политичког система који би требало да почива на недвосмисленој антикорупцијској политици важно бити продужавање рока застаревања за прекрсаје у вези са финансирањем странака на пет година.

Како је истакао, треба испитати да ли су такјуни средства преко износа предвиђених законским квотама делили странкама под лажним именима.

"Можда ће и неки од тајкуна заиста рећи кога све фининансирају, онда ће ствари у Србији изгледати доста другачије", закључио је Стојиљковић.