Како сузбити белу кугу

Број становника Србије из године у годину се све више смањује. Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године рођено је 67.257 беба, док је 102.400 људи умрло.

У Србији се рађа све мање беба. Мере подршке подизању наталитета дају скромне учинке. У савременом свету кључни проблем је усклађивање рада и родитељства.

Бојана Селаковић из Удружења "Родитељ" каже да Стратегија предвиђа различите мере из ове области од усклађивања рада вртића преко различитих сервиса на локалном нивоу који би омогућили лакше функционисање.

"То је сада је нарочито важно с обзиром да имамо велики број једнородитељских породица", каже Бојана Селаковић.

Савет за популациону политику, који је основан у прошлој Влади, ниједном се није састао, чека се оснивање новог. Иако је стратегијом предвиђено, родитељски додатак уместо једнократно исплаћује се у 24 месечне рате. Неке мере о подстицању рађања ипак су испуњене.

Бранкица Јанковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике каже да су Стратегијом законске промене које су биле предвиђене и извшене, и у Закону о раду и у Закону о финансијској подршци породице са децом и у Закону о здравственом осигурању.

"Ове године је извршена врло значајна интервенција и заштита труднице и породиље од отказа и такође пун износ накнаде за време трајања продиљског одсуства", каже Јанковић.

Да би се бела куга у нашој земљи сузбила, Социјалдемократска партија Србије предлаже оснивање фонда под називом "Србија за децу". Средства за рад Фонда обезбеђивала би се из игара на срећу, донација, али и продајом имовине стечене криминалом.

Сузана Пауновић из СДПС-а каже да би фонд био једна добра основа која би практично дала могућност да се кроз финансијска средства али и разне друге врсте помоћи као што су помоћ у одећи коришћењу неких бесплатних услуга, породицама у Србији омогући да превазиђу неке материјалне или друге ситуације у којима се могу наћи.

Финансијски моменат ипак није пресудан када се доноси одлука о рађању.

"Поред тог економског дела је и психолошки део. Чак многи сматрају да је та психолошка цена већа јер управо то је неко од најбољих објашњења проблема који Србија трпи, јер чак и у време када смо имали јако добар стандард гледано из садашње перспективе седамдесетих, осамдесетих, ми смо имали један од најнижих фертилитета у Европи", каже демограф Владимир Никитовић.

Према подацима Републичког завода за статистику, и у 2012. години у Србији је природни прираштај био негативан. Најнижу стопу наталитета има Црна Трава, у којој су током прошле године рођене само четири бебе.