Хуманост у тешким данима

Оболели од неизлечивих болести углавном су препуштени породици која не зна како да им помогне. Иако је пре три године најављено да ће свака болница имати јединицу за њихово збрињавање, данас их имају тек четири установе.

Пре три године Министарство здравља најавило је да ће свака болница имати јединицу за палијативно збрињавање, која пацијентима оболелим од тешких, неизлечивих болести омогућава хуманији и квалитенији живот у најтежим данима. Та одељења данас имају свега четири болнице.

Краљевчанка Мирослава Петровић има 80 година и препуштена је патронажним службама. Породици, а и њој, кажу, било би боље да је, уместо код куће, на палијативној нези.

"Што се тиче ње, евентуално би била под надзором, овако ја и моје две сестре долазимо сваке недеље. Једно од нас је ту за викенд, а преко недеље ту су ангажоване две жене", рекао је Божо Петровић из Краљева.

Миломиру Марковићу из села Јабучје код Лајковца, али и његовој породици, мало је лакше. На одељењу онкологије са палијативном негом у Ваљеву Миломир лежи месец дана.

Како каже, овако је и лакше и сигурније - и што се тиче неге и терапије и осталог.

Циљ палијативне неге је да се оболели и њихове породице мање пати, да им се пружи више достојанства и бољи квалитет живота.

Иако је планирано да до наредне године при здравственим установама буде 28 таквих јединица, за три године отворене су само 4. План је да их до краја ове године буде још девет.

"Собе су нам велике, са великим бројем пацијената. Шест пацијената је унутра, тако да немају конфор и комодитет који треба. Не можемо дозволити ни посету у неком дужем периоду, него само у оном у ком је предвиђена, а наравно поред њих би требало да буде неко од њихових стално", објашњава Весна Бановић са одељења онкологије у болници у Ваљеву.

У Зрењанину је мало кревета. Осам постеља за цео северно-банатски округ.

"Немамо проблема ни са техничком опремљеношћу, лековима, ни са санитетским материјалом. Једини проблем који се некада дешава је недовољан број особља за максималну негу коју бисмо желели да пружимо пацијентима, али имамо обећање да ћемо тај проблем решити", каже Душан Хостић, шеф палијативне јединице болнице "Ђорђе Јовановић" из Зрењанина.

У последње три године, Министарство здравља уз подршку Европске уније, обучило је неколико стотина медицинских радника и обезбедило опрему и возила за палијативне пацијенте. Међутим, то није довољно. Најављују се промене закона о здравственој заштити.

"За тешко болесне пацијенте значиће већи број извршилаца, оних који учествују у едукацији њихових породица у олакшавању њихових патњи", каже министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

За разлику од Србије, у више од 125 земаља на свету болеснима се патње умањују у специјализованим установама, хосписима, које обезбеђују најбољу могућу бригу за такве пацијенте.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 27. август 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом