Медији опстају у немогућим условима

Власти немају визију како би требало да изгледају медији који ће на најбољи начин одговарати интересима грађана, рекла је у интервју ФоНету шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији Драгана Николић Соломон и оценила да се зато и одуговлачи са применом Медијске стратегије и доношењем нових медијских закона.

Она је на крају седмогодишњег мандата, уочи одласка на нову дужност, подсетила да је Медијска стратегија усвојена у септембру 2011. и да "грађевински радови" на медијском законодавству трају дуже о две године, указујући да нови Закон о јавном информисању никако да уђе у скупштинску процедуру.

Напомињући да медији, у међувремену, годинама опстају у немогућим условима, Соломон је упозорила да је одлагање нове медијске регулативе опасно, јер је питање ко ће опстати док не буду усвојени Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и Закон о јавним сервисима.

Јавна расправа о Нацрту закона о јавном информисању и медијима завршена је још крајем марта, напоменула је Соломон, која не може да тврди да ли у Влади постоји политичка воља да се ново медијско законодавство усвоји или не.

Мора, међутим, постојати визија како ће изгледати медији који ће на најбољи одговарати интересима, не политичара, већ грађана, нагласила је Соломон.

Она је истакла да у Нацрту закона о јавном информисању и медијима има добрих решења, попут одредби о пројектном финансирању медија, како не би више неки градоначелник сам одлучивао коме ће давати новац пореских обвезника Србије, руководећи се у највећој мери својим политичким интересима.

Како је објаснила Соломон, новим решењима предвиђено је формирање комисија које ће на транспарентан начин одређивати ко испуњава најбоље услове да добро информише грађане.

Србија се потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом обавезала да примењује регулативу о контроли државне помоћи, напоменула је Соломон и поручила да "држава својим новцем не сме да ремети конкуренцију на медијском тржишту".

Опасност да јавни сервиси остану без новца

У Србији, где постоје три новинске агенције, илустровала је Соломон, државна новинска агенција добија сву државну помоћ, без обзира на садржај који производи.

Она сматра и да је највећа опасност за јавне сервисе да остану без новца који им је потребан, јер РТС и РТВ сада не могу да рачунају на сталне месечне приходе за производњу програма и плате запослених.

Тужно је да у овој земљи људи запослени у јавним сервисима не примају редовно плату, а да се још чека на доношење законских мера које би решиле ову ситуацију, оценила је Соломон.

Она је објаснила да у свету не постоје рецепти за добро финансирање јавних сервиса, мада преовлађује европски модел комбинације прихода од оглашавања и претплате, јер се сматра да су ти приходи најудаљенији од политичких кругова.

Имајући у виду да се у Србији држава определила за директно буџетско финансије јавних сервиса у прелазном периоду од две године, уз одређене гаранције, Соломон је поручила да је то потребно што пре испунити, јер је јавним сервисима неопходан новац.

Јавни сервиси својим програмом формирају национални идентитет. Они у време избора морају грађанима једнако представљати све политичке опције и, због тога, морају да праве високо квалитетан програм и "да буду ту" за грађане Србије, објаснила је Соломон.

Према њеним речима, питање је да ли ће са државним парама које буду ушле у јавне сервисе ући и политички утицај.

Надам се да су људи који доносе оваква решење свесни да постоји та опасност и да ће у Нацрту закона о јавним сервисима донети таква решења која ће омогућити независну уређивачку политику оба јавна сервиса, нагласила је Соломон.

Име и презиме власника медија 

Она је подсетила и на препоруку Савета Европе да се знају имена и презимена власника медија, јер је то важна информација за грађане како би препозали одакле долази информација, пошто власници имају уитицај на медијски садржај, па је важно инсистирати на транспарентности власништва.

Соломон истиче и да је ОЕБС у Србији у протеклих 11 година врло предано радио у сфери медијских реформи и дао све од себе да се створе што бољи законски оквир и услови у којима ће медији моћи слободно да извештавају за потребе грађана Србије.

Било би илузорно да тврдим да смо у томе успели, али тврдим да смо дали све од себе, истакла је Соломон.

Она је додала да је Мисија ОЕБС успела и да интегрише информативне редакције српских и албанских медија на југу Србије, активно ради са медијима у Санџаку и подиже професионалне стандарде локалних медија.

Према њеним речима, Мисија опсежно ради на мониторингу слободе медија и зна када новинар у Србији не добије плату и када се новинарима прети.

Радили смо и неку врсту медијације између локалних власти и медија, додала је Соломон, која сматра да медијске слободе највише угрожавају политички и финансијски интереси и да је "теже бити новинар на локалу, него овде у Београду".

Она је оценила да је Србија оптерећена наслеђем једнопартијског система који је медије третирао као своју прудужену руку и гласника који би ставове партије требало да пренесе широким народним масама.

Критичко новинарство је нешто што политичари на Балкану теже препознају и схватају, већ мисле да су медији ту да објаве њивове поруке, указала је Соломон и напоменула да медији морају у сваком тренутку бити спремни и способни да критички провере све политичке опције.

Она је објаснила да не постоје активни грађани са пасивним медијима, јер медији активирају политичке процесе и грађанску свет о томе како и на који начин изгледа живот у демократској држави.

"Ја зато свим медијима у Србији желим успех", рекла је Соломон, која је импресионирана талентом новинара, теоретичара и правника који се баве медијском регулативом.

"Надам се да ће држава имати слуха и дати могућност овим људима да изнесу медијске промене које су почеле 2011. године. Лавина је почела, она не може тек тако да се заустави и поред тога што то појединци итекако желе", закључила је Соломон.