Централна прослава јубилеја Миланског едикта

Централна прослава 1700. годишњице Миланског едикта одржана је у Нишу, а литургију је водио Васељенски патријарх Вартоломеј, уз саслужење поглавара и представника помесних православних цркава. Патријарх Иринеј госте одликовао орденом светог цара Константина Великог.

Орден Светог цара Константина добили су сви присутни патријарси и поглавари цркава предвођени Васељенским патријархом Вартоломејом и представницима световног и политичког живота, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, председник Црне Горе Филип Вујановић (који није био присутан), председник Републике Српске Милорад Додик, престолонаследник Александар Карађорђевић.

У литургији су учествовали партијарси Московски, Јерусалимски и Српски, архијепископи помесних православних цркава, архијереји Српске православне цркве и свештеници.

У завршној беседи Патријарх Иринеј је подсетио на значај јубилеја који данас обележавамо.

"Данас обележавамо велики историјски догађај који је променио лице света, догађај који је време поделио на паганско и хришћанско".

Последњу реч у беседи имао је Владика Васељенски Вартоломеј који је рекао да "ова велика божанствена свечаност представља обавезу за православну цркву да поново преиспита себе како би сви и лично васкрснули".

Он је подсетио на прогон хришћана пре проглашења Миланског едикта, који, како је рекао, траје и данас у Сирији, Нигерији, Русији, Пољској, Ираку, Египту и другим деловима света.

"Што је у телу душа, то су у свету хришћани", навео је Вартоломеј и указао на појаву у земљама тзв. западне цивилизације, које су некада биле хришћанске, да се сада убрзано иду путем секуларизације и дехристанизације, па је зато, како је додао, управо њима потребно да поново укажемо и изложимо истину о Крсту, сили и премудрости Божјој.

Само обједињавање европских народа у наше дане, људска права, социјално одговорна држава, једнакост међу људима, верска толеранција, све то као садржај Миланског едикта надахнуто је начелима Светог Јеванђеља, казао је Вартоломеј.

Према његовим речима, главна карактеристика гоњења, незаситости, покварености, јесте да претходно буде прогнана истина.

"Они који говоре истину буду разапети. У овоме свету можемо да констатујемо неслободу", оценио је Вартоломеј. Он је рекао да и у самом православном свету постоје расколништва и отпадништво, јереси искрсавају и јачају.

Монаси и свештенство бивају прогоњени јер поштују канонски поредак и не пристају да се укључе у антиканонске од разних државних чинилаца потпомагане, наставио је Вартоломеј и навео пример из Сирије, где се судбина браће не зна и за које је апеловао да их киднапери ослободе.

"Милански Едикт представља извор из кога је проистекло и прокламовано начело верске слободе у читавом свету", рекао је Вартоломеј.

Литургија је служена испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу.

Литургији је присуствовала делегација државног врха Србије предвођена председником Србије Томиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем и чланови владе, председник Републике Српске Милорад Додик, представници других хришћанских цркава и верских заједница, римокатоличке цркве и исламске, англиканске цркве и других верских заједница, хришћанских удружења из Европе и света.

Литургији је присуствовао и велики број верника и грађана, а према проценама нишке полицијске управе и СПЦ било је присутно преко 15.000 људи. Центаралну прославу пратило је 50 акредитованих новинарских екипа.

Поглавари православних цркава и црквени великодостојници, са српским патријархом Иринејом, присуствовали су у Подгорици духовној академији, а у понедељак ће присуствовати освештењу Саборног храма Христовог васкресења.

"Смисао Саборног храма је да помири и збратими људе, да буде место помирења, узајамног праштања и братске слоге и заједништва", рекао је митрополит Амфилохије на академији, испред храма.

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики, рођен 272. године у данашњем Нишу, и Лициније којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао 300 година.

Црквени великодостојници присуствовали су јуче доксологији, молитвеном дочеку, у Саборној цркви, након чега их је примио патријарх српски Иринеј у Патријаршији. То је и први пут у историји да представници свих православних цркава буду на једном месту, у Србији. 

Поглавари православних цркава из Београда су се синоћ упутили у Ниш, где су их верници дочекати у Саборној цркви у којој су донете реликвије из Црне Горе - честица крста на коме је разапет Христ и десница Светог Јована Крститеља.

Код цркве Светог Цара Константина и Царице Јелене, верници су синоћ направили крст од упаљених свећа.