Предузећа јавна, а подаци тајни?

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић саопштава да је потребна већа доступност информација о раду јавних предузећа, која у чак 186 случајева нису учинила доступним информације ни након налога повереника.

Шабић је, у саопштењу достављеном медијима, упозорио да се практично потпуни изостанак одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја неминовно негативно одражава и на све напоре у борби против корупције, криминала и злоупотреба.

Према његовим речима, постоје посебно индикативни проблеми у вези са приступом информацијама о раду државних, односно јавних предузећа.

"У 186 случајева државна и јавна предузећа на разним нивоима нису информације учиниле доступним ни након налога повереника, иако су по закону решења повереника обавезујућа, коначна и извршна. Иако, у односу на укупан број предмета код повереника, овај број изгледа занемарљив, није тако", рекао је Шабић.

Он је додао да, осим што на ускраћене информације јавност и грађани имају начелно право, иза њих би се могле "крити" и ствари које су у антикорупцијском контексту веома интересантне.

"Зато је посебно забрињавајуће да велика предузећа попут Телекома, Србијагаса, Железница Србије, ПТТ Србија, имају велики број неизвршених решења", рекао је Шабић.

Како се наводи у саопштењу, повереник је на тражење лица, односно субјеката по чијим жалбама је донео решења, у складу са законом, изрицао казне, пенале због неизвршења решења, али то даје скромне ефекте.

Као пример, он наводи "Галенику" а.д. и истиче да је данас донео друго решење о кажњавању тог предузећа, јер и након што је платило прву казну, није тражиоцу ставило на располагање информације о донацијама и спонзорствима.

"Неприхватљиво је, чак и цинично, јавним новцем плаћати казне због кршења закона и неизвршавања обавеза и истрајавати у томе, рачунајући на то да се ништа лично не ризикује", поручио је Шабић.

Шабић је подсетио да одавно упозорава да други механизми који би требало да обезбеде спровођење закона, а који нису у рукама повереника, не функционишу.

Према закону, рекао је Шабић, Влада је дужна да у случају потребе принудним путем обезбеди извршење решења, али она то годинама, од почетка примене закона, не чини.

Према његовим речима, не функционише ни механизам одговорности за кршење закона, а надлежно Министарство у току 2011. и 2012. није покренуло ниједан прекршајни поступак због кршења закона против одговорних лица.

"Важно је да се овакав однос промени, јер доследна примена одредби Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и кажњавање због њиховог кршења сигурно могу дати битан допринос антикорупцијским напорима и успостављању одговорнијег, рационалнијег и ефикаснијег система", подвукао је Шабић.

Како је истакао повереник, неопходно је обезбедити доследну примену норми о одговорности за кршење права јавности и неизвршавање обавеза које према јавности и грађанима, имају субјекти који у њихово име обављају власт или располажу јавним новцем и ресурсима.