Времеплов (2. октобар 2013)

Индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма (велика душа), предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије рођен је на данашњи дан 1869. године. Завршио је права у Енглеској 1891. године. Од 1893. до 1914. предводио је заједницу Индуса у Јужној Африци. Од 1919. водио је покрет за независност Индије. Гандијева тактика, коју је усвојио Индијски Национални Конгрес, партија која је предводила борбу за независност, већином је подразумевала пасиван отпор. Сам Ганди живео је изразито аскетски. Његови штрајкови глађу показали су се као метод пред којим је британска управа била немоћна. Стекао је огроман углед не само у Индији. Пола године после стицања независности Индије, у јануару 1948, Гандија је у Њу Делхију убио један хинду фанатик из секте "Хинду Махасабха".

Композитор, етномузиколог, професор и први ректор Музичке академије у Београду Коста Манојловић умро је на данашњи дан 1949. године. Манојловић је музичке студије започео у Српској музичкој школи у Београду, наставио у Москви и Минхену. Дипломирао је композицију на Оксфорду. Био је професор Музичке школе у Београду, редовни професор и први ректор Музичке академије и научни сарадник Музиколошког института САНУ. У његовом композиторском опусу доминирају вокалне композиције. Романтик, који је користио и елементе импресионизма, тежио је изграђивању оригиналног хорског става. Сакупио је око 2000 народних мелодија у фонограмским снимцима и мелографским записима. Посебно је проучавао српску духовну музику. Његови најпознатији радови су списи "Споменица Стевана Мокрањца" и студија "Народне мелодије у источној Србији".

1187. Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео је Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат

1831. црногорски владика Петар Други Петровић Његош установио перјанике и гвардију, прве јединице за одржавање реда и мира у Црној Гори, овај датум обележава се као Дан црногорске полиције

1851. Рођен Фердинанд Фош, француски маршал, војсковођа и војни теоретичар (Тарб, 02. 10. 1851 - Париз, 20. 03. 1929)

1869. Рођен Махатма Ганди (Мохандас Карамчанд), индијски национални вођа (Порбахдар, 02. 10. 1869 - Делхи, 30. 01. 1948)

1870. Рим проглашен за престоницу уједињене Италије

1904. Рођен Грејем Грин, енглески књижевник (Беркхемстед, 02. 10. 1904 - Вевеј, 03. 04. 1991)

1917. Рођен Боривоје Рашајски, математичар, доцент Природно-математичког факултета у Београду (Крушица, 02. 10. 1917 -1995)

1944. Немци угушили Варшавски устанак у Другом светском рату

1945. Штампан први број листа "Народна Армија"

1947. Основана Балетска школа "Лујо Давичо" у Београду

1973. Умро Паво Јоханес Нурми, фински атлетичар-дугопругаш, светски и олимпијски рекордер (Турку,13. 06. 1897 - Хелсинки, 02. 10. 1973)

1974. Умро Марко Вујачић, књижевник и политичар, потпредседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ (Грахово, 14. 01. 1889 - Растоци, 02. 10. 1974)

1985. Умро Рок Хадсон (Рој Харолд Шерер), амерички филмски глумац (Винетка, 17. 11. 1925 - Лос Анђелес, 02. 10. 1985)

1991. Умро Димитрије Први (Пападопулос), патријарх Грчке православне цркве и васељенски патријарх (Цариград, 08. 09. 1914 - Истанбул, 02. 10. 1991)

1996. Бивши бугарски председник владе Андреј Луканов усмрћен је ватреним оружјем испред своје куће у Софији.

2000. Возачи камиона и таксија широм Србије почели су блокаду путева и мостова, захтевајући да председник СРЈ Слободан Милошевић призна изборни пораз и одступи са власти

2000. Умро Добросав Веизовић, дипломата, помоћник савезног министра иностраних послова

2003. Умро Милан Бјегојевић, вајар, кошаркаш и тренер КК "Црвена звезда" (Прњавор, 09. 08. 1928 - Београд, 02. 10. 2003)

2006. - Умро Милорад Мишко Калезић, новинар, сарадник "Вечерњих новости", "Борбе", "Дуге", НИН-а (Даниловград,12. 09. 1954 - Београд, 02. 10. 2006)

2011.   - Умро Радоња Вешовић, књижевник, уредник "Побједе" и "Културе", управник Цетињског (Ријека Марсенића, 08. 12. 1924 - Београд, 02. 10. 2011)                          

2011.   - Умро Андрија Фудерер, хемичар, шахиста, репрезентативац
(Суботица, 13. 05. 1931 - Паламос, 02. 10. 2011)              

2012.   - Умро Милан Шотра, машински инжењер, стрелац, председник Стрељачког савеза Србије за летеће мете (Козице, 27. 03. 1942 - Београд, 02. 10. 2012)