Исплата заосталих зарада судијама и тужиоцима

Министарство правде и државне управе исплатиће са свог рачуна све новчане обавезе које има према враћеним судијама и заменицима јавних тужилаца, на основу правоснажних пресуда које буду донете по њиховим тужбама за накнаду материјалне штете због неисплаћених зарада, речено је Танјугу том министарству.

Сви материјални трошкови који су настали до 1. јануара 2012. године, када је Високи савет судства преузео буџетске надлежности од Министарства у погледу исплата плата судијама, а Државно веће тужилаца за исплата плата тужиоцима, биће исплаћени од стране државе, уколико суд такву одлуку донесе, прецизирају у министарству.

Материјална средства биће исплаћена са рачуна Министарства правде и државне управе, у коме истичу да ће та институција увек поштовати одлуке суда, па сходно томе и правоснажне пресуде у погледу исплате накнада неизабраним носиоцима правосудних функција.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца самостално управљају судским и тужилачким буџетом од 1. јануара 2012. године, па ће на њихов бужет који се финансира од судских поступака, такси и других доходака, пасти и накнаде враћеним судијама и тужиоцима након тог датума.

Након реизбора спроведеног крајем 2009. од 1. јануара 2010. више од хиљаду судија и тужилаца остало је без функција, а након процеса ревизије тих одлука - и без зарада.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изјавила је да, према рачуници тог удружења, накнаде судијама и тужиоцима који су враћени на функције и тужили државу, износе најмање 17 милиона евра.

Бољевићева је рекла да би тачну укупну суму накнаде морало да зна Министарство, односно јавно правобранилаштво, јер они знају број тужби, износе који су тражени и износе који су већ у одређеним случајевима досуђени.

"Колико смо ми рачунали, то не може да буде мање од 17 милиона евра, при чему нисмо рачунали баш оне који су тражили накнаду нематеријалне штете", истакла је Бољевић.

Цвијан: Велика штета од пропале реформе 

Председник скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство Владимир Цвијан изјавио је да ће држава имати финансијску штету која се мери милионима евра због пропале реформе правосуђа спроведене 2010. године, истичући да садашње Министарство правде и државне управе настоји да поправи затечено стање.

"Реформа правосуђа срповедена 2010. очигледно је доживела колапс што је потврдила и одлука Уставног суда за се све судије и тужиоци који су тада нереизабрани врате на посао, а то су потврдиле и Евроспка унија и Венецијанска комисија" рекао је Цвијан Тањугу.

Он, међутим, није желео да коментарише процену Друштва судија Србије колико ће новца морати да држава плати као обештећење враћеним судијама.

"То је сада на судовима, али процена је дефинитивино да се штета мери милионима евра", навео је Цвијан.

Циљ садашњег Министарства правде и државне управе, са Николом Селаковићем на челу, јесте да се поправи стање које је затечено после пропасти реформе правосуђа из 2010. године, рекао је Цвијан и додао да је једна од активности и доношење новог закона о мрежи судова о коме ће Скупштина одлучивати средином октобра.

Применом тог закона многи градови ће поново добити судове па ће правда бити ближа грађанима и поступци много јефтинији, казао је он и као пример навео да ће судове поново добити Горњи Милановац, Аранђеловац, Петровац на Млави, Димитровград, Сенту, шид и Бачку Паланку.

Помоћник министра правде и државне управе Чедомир Бацковић рекао је Танјугу да се основни закони који треба да буду донети током предстојећег реформског процеса, односе на устројство судског система - закон о мрежи судова, закон о судијама, закон о јавним тужилаштвима и закон о уређењу судова.

Бацковић је указао да ти закони треба да реше, с једне стране ситуацију судија који су од стране бивше власти били разрешени па их је Уставни суд вратио на позицију, а са друге недовољног броја судова, јер је велики број судова и тужилаштава био укинут током претходне неуспешне реформе и тиме смањен приступ правди грађана.

"Сада ћемо оснивањем једног броја нових судова, односно надомештањем оних укинутих без правог разлога и распоређивањем судија које су одлуком Уставног суда враћене на дужност, покушати да решимо проблем и појачамо приступ правди", указао је Бацковић.

Он је подсетио да Национална стратегија за реформу правосуђа од 2013. до 2018. године, која је почела је да се спроводи почетком септембра има за циљ да суђења трају краће, да суство буде независно и непристрасно као и да омогућити предвидив правни систем.