Немачка, оаза за тражиоце азила из Србије

Грађани Србије су међу најбројнијим тражиоцима азила у Немачкој. Иако је Србија имала мање лажних азиланата током претходне три године, само у августу, грађани Србије поднели су хиљаду сто седамдесет захтева за азил. Из Брисела најављују да ће нови механизам за укидање безвизног режима ступити на снагу крајем године.

Омиљено одредиште гастарбајтера је и последња оаза за тражиоце азила из Србије. Немачка је једна од ретких земаља које и даље имају проблем са српским лажним азилантима.

"Улавном су у питању људи с југа Србије, предоминантно се ради о ромској популацији. То су људи са озбиљним социјалним и здравственим проблемима који траже спас", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

На излазу из Србије већ се примењује оштрија контрола, па је од почетка године 6.000 људи враћено с границе.

Истовремено, због помагања у злоупотреби визне либерализације, против седам особа покренуте су кривичне пријаве. И поред тога, лажни азиланти имају јак мотив.

"Прошле године немачки уставни суд донео је одлуку да се изједанче социјална давања азилантима и то је била иницијјална каписла да наши похрле у Немачку", каже Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције.

Од почетка године ниједна особа из Србије није добила статус азиланта у Немачкој. Процедура решавања њихових захтева била би и бржа ако би Немачка ставила Србију на листу безбедних земаља. У том случају, наши грађани би аутоматски били одбијени јер немају основа за тражење азила.

"Немачка не може самостално да делује. Морамо да имамо европски консензус како бисмо ставили Србију на листу такозваних безбедних земаља и ми наравно на међународном нивоу покушавамо да ставимо Србију на ту листу", каже Јенс Тешке, портпарол немачког Министарства унутрашњих послова.

Прошлог месеца у Немачку је стигло 150 захтева, више из Србије него из ратом погођене Сирије. Укупно гледано Немачка је у августу добила чак 80 одсто више захтева него у истом периоду прошле године.