Вршњачко насиље, знак за узбуну

Институције падају на испиту сузбијања малолетничке делинквенције, што показује и случај пребијање ђака-првака у Аранђеловцу. Министар просвете Томислав Јовановић каже да је то ударац просвети, деци, родитељима и наставницима и да не треба сумњати да ће борба против насиља у школама бити одлучна.

Разбојништва, гажења аутомобилом и брутално пребијање, тешко убиство - то је овогодишњи учинак насилних малолетника у Србији, а жртве су биле свих узраста. Они који први примете делинквентно понашање детета кажу да, без сарадње родитеља, не могу ништа да учине.

Школски психолог Лидија Максић каже да је школа, када родитељи не желе да сарађују, мање-више беспомоћна.

"Ми можемо да сазовемо тим за заштиту ученика, да се писменим путем обраћамо родитељима и тражимо сарадњу, али ако то све изостане, нама је једини излаз тражење помоћи од центра за социјални рад", каже Максић.

Према њеним речима, искиство показује да то ређе уроди плодом.

У центрима за социјални рад кажу да немају довољно запослених колико је проблема у породицама. Следећа станица на путу проблематичног детета обично је полиција. Међутим, тамо кажу да им закон везује руке.

Радосав Мијатовић из Одељења за сузбијање малолетничке делинквенције каже да је ограничено време за прикупљање података, односно доказа да би се задовољила потребна форма за даље процесуирање.

"То се своди на само неколико сати што је недовољно и да се упозна личност малолетника", каже Мијатовић.

Правник Божо Прелевић сматра да треба погледати који су то чланови који су посебно проблематични и видети да ли постоје боља решења.

"Ја сам увек за то да људи из праксе који раде тај посао сасвим сигурно, а струка, правни факултети, судија, тужилац, адвокат, могу да да тај закон побољшају и полицајац наравно", каже Прелевић.

У полицији су свесни да многи родитељи, из страха од детета, избегавају да се обрате центру за социјални рад када примете да се оно насилно понаша. Саветују има да се тада обрате њима.

"Увек смо ту за те ствари. Често наше колеге остављају своје приватне телефоне у неким ситуацијама да би могли да помогнемо људима", каже Мијатовић.

Тренутно је иза решетака око 200 малолетника, а само у Београду 300 млађих од 18 година чека пресуде за разна кривична дела, најчешће због дроге.