Директори школа плаћају своје грешке

У школама у Србији нису ретки сукоби између наставника и директора, а озбиљнији често заврше на суду. Дешава се да директор отпусти запосленог који касније тужи школу, па после неколико година судском пресудом буде враћен на посао и добије одштету.

До сада се тај новац издвајао из буџета, али нове одредбе Закона о основама система образовања и васпитања предвиђају материјалну одговорност директора.

Само у једној београдској школи директорка је покренула 17 дисциплинских поступака против запослених, а све спорове школа је изгубила на суду.

Из синдиката поручују да се мора стати на пут самовољи директора и спречити наношење штете државном буџету.

"Добар део тих спорова је настао зато што је директор решио да некоме да отказ из неких разлога или му је био конкурент, или хоће на то место да доведе свог човека", каже Бранислав Павловић из Синдиката образовања Србије.

У Друштву директора школа Србије кажу да се нико није консултовао са њима када је закон мењан, иако се измене тичу управо њиховог рада. Подсећају да штету школи могу да нанесу и други.

"Директори су одувек пазили на то јер није лако дати отказ нити казнити, али се поставља питање колико је суд у праву када врати радника назад. Може суд да не буде у праву, врати радника, онда директор ни крив ни дужан би требало да одговара материјално и кривично", каже Дејан Недић из Друштва директора школа.

Директори често не поштују рокове за покретање дисциплинских поступака, па школе губе спорове и када постоји реалан основ за кажњавање запослених.

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић каже да одредба не представља атак на директоре, већ је то упозорење њима да приликом доношења одлука воде рачуна о последицама, односно о материјалној штети за саму установу и да то ураде у складу са прописима.

Нове одредбе закона примењују се од ове школске године па остаје да се види да ли ће се смањити број судских спорова који у просеку трају три године, а отпуштени радници у већини случајева буду враћени на посао.