Следи утврђивање смрти Аћиф-ефендије?

У тек започетом процесу рехабилитације Аћифа Хаџиахметовића, познатијег као Аћиф- ефендија, виши јавни тужилац у Новом Пазару предложио је да се реши претходно правно питање, то јест утврђивање чињенице да је он мртав.

Пуномоћник Бошњачког националног већа, у техничком мандату, Емир Фетаховић противио се овом предлогу јер је, како каже, смрт Аћиф-ефендије опште позната чињеница, пренели су новопазарски медији. Остаје, дакле, да Виши суд донесе одлуку о овим предлозима, преноси Танјуг.

Захтев за рехабилитацију Аћиф-ефендије поднело је БНВ, након што претходно прекинут процес обустављен, новембра 2012. године.

Председник Вишег суда у Новом Пазару Мирољуб Вујовић је тада рекао да је БНВ 3. септембра прошле године повукло захтев за рехабилитацију Хаџиахметовића, који су покренули 2006. године.

Међутим, председник БНВ-а Есад Џуџевић негирао је тврдње судије, наводећи да они само нису обновили поступак на основу новог Закона о рехабилитацији, који је донет октобра 2011. године.

Нови поступак за рехабилитацију покренут је након што је без дозволе на једној од зграда у Новом Пазару, где је некада била његова кућа, постављена плоча са ликом Аћиф-ефендије. Плочу су поставили Џуџевић и заменик градоначелника Новог Пазара Ахмедин Шкријељ.

Прво рочиште одржано је јуче.

Иначе, улога Аћиф-ефендије, једног од вођа тадашње партије Џемијет и народног посланика у Скупштини Краљевине Југославије, током Другог светског рата у јавности се оцењује дијаметрално различитим ставовима.

Док је за неке он организатор одбране Новог Пазара, којом је више пута спречен покољ муслимана од четничких јединица, за друге је колаборациониста и народни непријатељ који је 1945. осуђен и стрељан.

Хаџиахметовић је добио и високо нацистичко одликовање, а историчари га означавају и као одговорног за ратне злочине над Србима.

Протестно писмо четири НВО

Половином јула ове године челници четири невладине организације у Новом Пазару упутили су протестно писмо Вишем суду због, како су навели, рехабилитације човека који је цвећем дочекао Немце у том граду.

Како наводе у писму, Аћиф-ефендија је био Албанац и имао план да Нови Пазар припоји Великој Албанији, а Бошњаке је присиљавао да говоре албански, чак је са Косова довео и албанске учитеље, а Бошњацима је забранио да носе фесове већ само албанско кече или ћулаф.

У сарадњи са Немцима убио је и протерао хиљаде Срба, а од његове и руку његових бандита страдао и велики број Бошњака. Аћиф није прихватио никакав договор, већ је, као човек који је још тада радио за Рајх и Хитлера, запретио одмаздом што је и учинио одмах после уласка Немаца у Нови Пазар.

У протестном писму се наводи низ злодела и имена Аћифових сарадника и сарадника Немаца који су их починили.

Да би помогао Немцима, Аћиф је, заједно са Албанцима са Косова, на силу мобилисао стотине Бошњака, махом из редова градске сиротиње, и послао их је на Стаљинградски фронт где су многи изгубили живот, а они који су се вратили морали су целог живота да на свом телу крију утиснуте жигове.

Ратни градоначелник Новог Пазара, који је стрељан 1945. године, имао је важну улогу у малтретирању, протеривању и убијању новопазарских Јевреја којима је најпре одузео сву имовину, потом их је затворио у новопазарској тврђави да би их, изгладнеле и изнемогле испоручио Немцима. Од више 160 новопазарских Јевреја, махом успешних трговаца и банкара, преживеле су само две породице које су успеле да се пребаце у Шумадију.

Потписници писма Суду траже да се ови злочини никада не забораве.

Данас се свако разуман дистанцира од фашизма и њихових злодела, чак се и кажњавају они који негирају те злочине. Када је откривено да је као 17-годишњак био у Ес-Ес трупама, нобеловцу Гинтеру Грасу траже одузимање Нобелове награде, а овде се предлаже рехабилитација оног који сам никада није крио да је нациофашиста.

Чим је, као се наводи, уз помоћ Немаца освојио сву власт у Новом Пазару, Аћиф Хаџиахметовић је као у турско добра за Србе увео "четвртину", вратио је аге и бегове и организовао је и слање субаша да по српским селима убирају "турски намет", што је изазвало гнев српског народа и спорадични отпор, па је неколико његових изасланика платило главом.

Иако је Влада Србије прошлог лета наложила уклањање, у центру Новог Пазара још стоји спомен-плоча Аћифу Хаџиахметовићу коју је прошлог лета, у присуству министра Сулејмана Угљанина, поставило Бошњачко национално веће.

У БНВ-у, међутим, тврде да је Аћиф-ефендија био јунак и заштитник бошњачког народа, да је Нови Пазар одбранио од четника и да спада у ред бошњачких великана. Аћифа велича и друго Бошњачко национално веће које је основао муфтија Муамер Зукорлић. У овом већу намеравали су да у насељу Хаџет, где су стрељани Аћиф-ефендија и његови ратни сарадници, подигну и меморијални центар.