Споменици културе чекају стари сјај

У Србији има око 2.500 непокретних културних добара заштићених као споменици културе. Надлежни кажу да за одржавање 50 споменика културе који су од великог значаја има довољно средстава, али не и за све остале који немају категоризацију.

У Београду има више од 300 споменика културе. Међу њима је и велики број школа саграђених пре скоро једног века, а којима је неопходна реконструкција. 

Зграда некадашње Друге женске гимназије, а садашње Електротехничке школе "Никола Тесла", саграђена је 1933. године. На фасади која никад није обнављана, виде се и трагови борби у Другом светском рату, а од 2003. године зграда има проблема и са темељима.

Татјана Виденовић из Завода за заштиту споменика културе Града Београда каже да је у питању академски обликован објекат са елементима српско-византијске архитектуре, изузетно квалитетан и интересантан за службу заштите.

"Завод не располаже средствима за извођење радова на рестаурацијама фасада као ни средства за извођење хитних радова на објекту", каже Татјана Виденовић.

Школу данас похађа 1.800 ученика. Директорка школе "Никола Тесла" Рада Камбан каже да су  због опадања фасаде ставили заштиту и саде чекају средстава да се фасада среди.

"Неопходно је много тога на овој лепој згради, првенствено реконструкција темеља као и замена дотрајале електроинсталације, уређење фасаде и наше свечане сале", објашњава Рада Камбин.

Реконструкција је скупља и компликованија пошто је зграда споменик културе.

"Зато што се тежи ка аутентичном, материјалима који сад не постоје и до којих је тешко доћи, нормално да је скупље него код обичних зграда", рекла је Мирјана Андрић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Србије.

И за порушене зграде Генералштаба, дело Николе Добровића, које су проглашене за споменик културе шест година после бомбардовања, процењује се да би реконструкција била знатно скупља него изградња нове зграде.

Пре неколико месеци Министарство грађевине предложило је да се због санације обришу из регистра културних добара.

"Мислим да треба да остане споменик културе али и да се уради једна ревизија одлуке, то је и став републичког завода, где би се предвидела одређена реконструкција", каже Андрићева.

Према њеним речима, реконструкција зависи од инвеститора и од намене и не треба да буде споменик културе у рушевинама.

Споменик културе може и да се прода, под условом да се власник, односно корисник објекта, обавеже да ће га чувати као културно добро.