Шабић: Незаконита обрада података о личности

У Србији се у великој мери обрада података о личности врши супротно одредбама закона и стандардима који важе у уређеном свету, рекао је повереник Родољуб Шабић, упозоравајући да са друге стране, нема никаквих законских одредби о видеонадзору, правила у области биометрије, безбедносне провере.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности рекао је Танјугу да је потпуно неодговоран однос државе према стању у тој области, те да је сигуран да ће се Србија, уколико убрзо не почне да мења свој однос према тим људским правима, суочити са две врсте проблема.

Према његови речима, ради се о проблему у комуникацији са ЕУ, у оквиру питања из поглавља 23 везаних за људска права, али и о обезбеђивању остваривања елементарних права грађана загарантованих Уставом.

"Не може се прича о заштити података о личности свести на активности једног органа какав је Повереник'', рекао је Шабић и додао да побољшање стања у тој области тражи ангажман великог броја институција.

Наводећи да Србији недостају најелементарнија правила која би морала да уреде различите области, повереник наводи да у некој уређеној држави, када причате о проблему повреде одређених права грађана, попут права на приватност или закониту обраду података о личности, полазите од тога да постоји систем који неко крши.

"Имате екцесе и тим поводом реагујете. Нажалост, ми нисмо у позицији да о томе разговарамо, јер немамо никакав систем, сем иницијалних одредби садржаних у Закону о заштити података о личности", рекао је Шабић.

Упозорава да Србија нема никаквих законских одредби о видеонадзору, правила у области биометрије, безбедносне провере.

"Имамо стотине хиљада камера, а нико не зна колико камера дневно снима грађане Србије, шта се дешава са тим видеозаписима, како се и колико дуго чувају снимци, да ли се редистрибуирају и коме", закључио је Шабић.

Наводећи да се са разлогом обрада биометријских података сматра за најинванзивније задирање у приватност, он упозорава да нема законских правила у тој области која се у ЕУ посебно третира и уређује.

Према његовим речима, и област безбедносне провере није уређена законом и поред упозорења и иницијативе Повереника.

Владина неактивност "недопустива"

Шабић је упозорио да је Влада Србије пре три године усвојила Стретегију заштите података о личности која је требало да обезбеди спровођење демократских стандарда и којом је предвиђено формирање посебног тела које ће се бавити координацијом и извршавањем задатака из стратегије, као и доношењем Акционог плана.

"Прошле су три године, а никада није формирано нити тело, нити донет Акцион план. То је необјашњиво и недопустиво", сматра Шабић.

Истиче и да Влада, иако је прошло пет година од доношења Закона о заштити података о личности, није донела уредбу о подацима који уживају посебну заштиту - о здравственом стању, сексуалној орјентацији, националној припадности, политичком и религиозном опредељењу.

Као примере у којима је реаговао, Шабић, између осталих, наводи обраду података младих људи који су желели да се школују на Полицијској академији, упозорење банкама, али и акцију које су дале низ позитивних резултата у здравству.

"Радили смо надзор над институцијама које се баве трансфузијом крви и тада смо затекли невероватну ситуацију да су се подаци даваоца, попут коју врсту сексуалних односа упражњавате, имате ли хепатитис, да ли сте користили дрогу, чували на отвореним полицама иза врата закључаних обичним кључем без икаквог видеонадзора, контроле, бележења ко им приступа'', рекао је Шабић.

Парадокс је, каже он, да је истовремено у неким домовима здравља уведена примена биометријских мера, остављања отисака прста, за долазак на посао.

Шабић наводи и да институције готово без изузетка реагују на упозорења која шаље због кршења Закона о жаштити података о личности.

"Реч је о хиљадама интервенција у области заштите података о личности и готово без изузетка реагује се правилно и поступа се по упозорењима. То је заиста пријатно изненађење, али кад стигне надзор и када се појаве повереникови инспектори има доста неразумевања", каже Шабић и додаје да је ипак главни проблем незнање.

Према његовим речима, грађани нису васпитавани да треба да штите приватност, већ да држава може са њиховим подацима да ради шта год хоће, те је неопходно променити свест код грађана.

Шабић каже да читава прича подразумева и санкције, односно да неко ко се грубо огрешио о приватност, а што представља кривично дело, мора кривично и да одговара.

"Поднето је неколико десетина кривичних пријава у тој области. Ниједну кривичну пријаву тужилаштво није одбацило, али ниједну није ефектирало. Тако да имамо ситуацију где форсирамо тежак закон нових стандарда без подршке'', закључио је Шабић.

Наводећи да нема осуђујућих пресуда чак и за флагрантне случајеве, он каже да је, када је у питању прекршајни поступак, пре више од две године у Србији први пут неко кажњен због тога што је повредио туђу приватност, а да данас већ има десетине таквих казни.