Забрана приласка не зауставља насилнике

У породичним свађама од почетка године убијене су 42 особе. Прошле године је забележено готово 9.500 случајева породичног насиља. Те бројке би биле мање, сматрају поједини правници, када би мера забране приласка насилника жртви била ефикаснија, и упозоравају да нема казне за оне који прекрше ту меру.

У Сигурној женској кући још се сећају случаја жене која је са троје деце после осамостаљивања изнајмила стан. Суд је после развода брака њеном супругу одредио меру забране приласка.

Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици каже да је насилни супруг свако вече долазио пред зграду у којој је она становала и злостављао је на све могуће начине - од вербалног злостављања до физичког.

"Када се обратила полицији, полиција је дошла и рекла 'знате шта госпођо, ви морате да покренете поново судски поступак. Шта то заправо значи? Значи да жртве насиља треба да воде бесконачне судске поступке, за које немају ни пара, ни могућности, ни знања", објашњава Стојановићева.

У таквим ситуацијама, полиција обавештава тужиоца, који одлучује о даљем току поступка, тј. може наредити привођење, задржавање до 48 сати, или поднети пријаву у редовном поступку.

Нема података колико често се нека од тих мера и примењује. А број случајева породичног насиља се повећава из године у годину. Пре три године, било је 7.810 примера, 2011. 8.500, а прошле године скоро 9.500.

"Проблем код нас је што ово кривично дело тј. мера безбедности јесте нека врста лепе жеље, јер у основи Кривични законик не прописује никакву посебну консеквенцу или механизам, ако онај коме је мера изречена прекрши такву врсту забране", објашњава професор Правног факултета Милан Шкулић.

У Сигурној женској кући, међутим, кажу да је у пракси велики проблем када та мера треба да се спроведе.

Станојевићева каже да има случајева супружника који и после развода живе у истом стану.
"И рецимо у пресуди стоји 'забрањује се' томе и томе, насилнику да приђе жени на удаљености од рецимо три метра. И сада, ко то може да контролише? Њих двоје су сами у стану", истиче Стојановићева.

И док је у Србији забрана приласка једна од мера које предвиђа закон, у појединим земљама постоји посебно кривично дело које се зове прогањање.

"Постоји посебно дело када лице практично прогања друго лице, дакле упорно га прати или упорно настоји да се са њим састане и комуницира и то је посебно дело и тиме се можда постиже бољи ефекат него овом да кажем врстом празне и голе мере безбедности", указује професор Шкулић.

Мера забране приближавања може трајати до три године. Правници упозоравају да ће та забрана остати мртво слово на папиру уколико не буде претрпела одређене измене, односно уколико не буду уведене и санкције за њено кршење.