Немачки језик, улазница за посао

Једна бранша у Србији, у последње време, чини се не зна шта значи немати посао. Велико је интересовање за учење немачког језика, а већина полазника су здравствени радници или техничких профила. Доктори и друго медицинско особље масовно траже посао у Немачкој и тако упошљавају овдашње филологе.

После дипломе, за више од 2.300 лекара регистрованих на бироу, учење немачког корак је ка послу. У Немачкој нема вишка радно способних. Ако узмемо у обзир изјаву тамошње министарке рада да не питају одакле неко долази, већ шта може да ради, не чуди овдашње интересовање за учење немачког.

Пофесорка немачког језика Светлана Костић каже да у односу на прошлу годину има дупло већ број полазника.

Огласа за посао у неком здравственом центру у Србији готово да нема. Међутим, огласи у којима се траже медицински техничари за рад у Немачкој јесу уобичајени.

Татјана Радосављевић из Лекарске коморе Србије каже да комора мора да да потврду или сертификат добре праксе и са тим одлазе у Немачку.

"Није потребна нострификација, већ потврда да су чланови коморе и да нису осуђивани. Захтеве за такве сертификате пре годину и по дана имали смо један или два месечно, сада 10 до 15 недељно. Од почетка године 700 лекара је узело сертификат", каже Радосављевић.

Осим медицинара, за немачки су заинтересовани ветеринари, инжењери, биохемичари. Најчешће млади од 20 до 30 година, они који су тек завршили студије. Неретко са картом за Аустрију или Немачку.

Један од полазнка Бранислав Курелушић каже да жели да немачки језик и да га усаврши током боравка у Аустрији. Милан Јовановић каже да немачки учи скоро две године и планира да га учи док не буде могао нормално да комуницира.

У зависности од тога да ли сте медицинска сестра или лекар, за посао у иностранству зависиће и ниво траженог знања немачког, а школе прилагођавају програме.

Професор немачког језика Страхиња Добривојевић каже да највише интересовања влада за први и други ниво и многима је тај почетни ниво од пресудног значаја за аплицирање за визу.

Професорка немачког језика Светлана Костић објашњава да се групе праве на основу сфере интересовањеа због посла.

"Ако су три медицинске сестре и два инжењера, онда се прави додатни материјал, гледа се да се угоди свима", каже Костић.

Одговор на питање зашто бирају Немачку могао да буде у плану тамошње владе да привуку и задрже стотине хиљада страних стручњака који им недостају.