Оштра критика Законика о кривичном поступку

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић оценио је да је Законик о кривичном поступку, који почиње да се примењује 1. октобра, пун грубих грешака и противуставности.

"Мислим да ће пре или касније Законик морати битно да се мења потпуно новим закоником о кривичном поступку", рекао је Шкулић, који је заједно са замеником републичког тужиоца Гораном Илићем написао Водич за примену новог Законика.

"Колега Илић и ја смо жестоко критиковали овај законски текст још као нацрт, а касније и као законик, а приручник служи да се Законик, какав-такав, примени што боље. Увек важи правило 'Строг закон, ипак закон' и 'Лош закон, ипак закон'", рекао је Шкулић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Подсећа, међутим, да је садашње Министарство правде наследило тај законик и покушало да га промени, али тај пројекат није до краја завршен.

"Министарство је оценило да би сувише велике промене могле потпуно да дезавуишу Законик. Идеја је била да се покуша са применом овог законика и да пракса покаже да ли се он може применити", рекао је Шкулић, који је уверен да без великих промена тешко може да заживи.

Шкулић је истакао да нови Законик о кривичном поступку, супротно Уставу, искључује суд у кривичном поступку и доказе, мање-више, поверава странкама. "То је потенцијално добро само за богате окривљене, а за највећи број грађана то је веома лоше", упозорава Шкулић.

Када је реч о јавно-тужилачкој истрази, професор Правног факултета каже да је код нас његова концепција погрешна.

"Током примене старог Законика двојица истражних судија имала три, четири пута више истрага него цело Тужилаштво за организовани криминал. То чак није ни ефикасно и скупо је као решење", наводи Шкулић.

Шкулић је подсетио и на недавну аферу у којој је полиција без одлуке суда прибављала телефонске листинге највиших државних функционера.

"Тако нешто је омогућено овим закоником. Та крупна противуставност постоји у Законику и никоме још не пада напамет да то промени", истакао је Шкулић.