Млади траже укључивање у доношење одлука

Учешће младих у доношењу одлука од локалног до националног нивоа није довољно, постојећи механизми често су нефункционални, тако да и поред примера добре праксе може да се каже да млади у Србији нису приоритет, речено је на конференцији одржаној поводом Међународног дана младих.

На конференцији ''Дан младих: имамо ли шта да славимо?" речено је и да млади нису само корисници услуга и неми посматрачи друштва, а тренутно се налазе у неравноправном положају са другим доносиоцима одлука.

"До сада смо имали прилику да чујемо само декларативне позиве о томе да млади људи треба да учествују у процесима доношења одлука, али нажалост то нисмо видели", рекао је председник Управног одбора Кровне организацоиије младих Србије (КОМС) Вукашин Гвозденовић.

Наводећи да учешће младих у процесима одлука није омогућено и да такво стање за последицу има утисак немоћи младих, он је истакао да се мора прећи са речи на дела, односно да оно што се сваки дан говори почне и да се ради.

Гвозденовић је указао да је КОМС са партнерима спреман да својим преимером покаже како се сви различити актери у омладинској политици могу укључити, као и да ће та организација захтевати да се млади укључе у процес планирања, доношења одлука и праћења успешности политика за младе.

"Верујемо да једино ако од почетка у процесу планирања и доношења одлука укључите све кључне актере и поделите одговорност са њима, можете да имате све актере које имају власништво над неким процесом. Ако сви актери имају власништво над тим процесом, велика је вероватноћа да ће активности спроводити квалитетно, да ће пратити како се троши новац, како активности имају ефекта на младе", рекао је Гвозденовић.

Горан Радисављевић из Националне асоцијације практичара омладинског рада - НАПОР истакао је да држава треба и мора да омогући транспарентно учешћа младих у процесу доношења одлука, уз постојеће механизме.

Указујући да Србији нису потребне организације које не знају да се поставе и раде са младим људима и самим тим угрожавају младе из своје средине, он је истакао да је цивилни сектор наставио напоре ка бризи о младима кроз КОМС и НАПОР.

Он је оценио да је држава покушала да Канцеларије за младе представи као некога ко ради програмски са младима уместо да води институционалну бригу о њима и тиме "направила хаос у омладинском сектору".

"Уместо да се репрезентују људи које је препознала држава, појављују се нови људи. Треба да дође до промена, али не до оснивања нових организација. Треба видети ко ради квалитетно са младима", рекао је Радисављевић.

Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права рекао је да је добро што ће Национални савет за младе бити конституисан до краја месеца, али је упозорио да је та организација поднела притужбу на расписани позив.

Он је објаснио да је иницијатива по расписивању Јавног позива за пријављивање младих у Национални савет за младе поднела притужбу Заштитнику грађана на критеријуме које је позивом дефинисало ресорно министарство, након чега је позив поништен.

Ђурић је истакао да је та организација поднела притужбу и на следећи новорасписан позив и оценио да "Министарство активно ради да млади не буду укључени у рад Савета за младе".