Колико користимо предности ЦЕРН-а

Чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у које се Србија не тако давно вратила доноси погодности и привреди и истраживачима. По том основу тренутно је десеторо студената на докторским студијама а наши истраживачи моћи ће у ЦЕРН-у да раде са највећим светским умовима.

Србија се пре годину и по дана вратила у елитно научно друштво, поставши придружени члан ЦЕРН-а. Чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања доноси многе погодности и нашој привреди и младим истраживачима. А да ли их и како користимо?

Тридесетогодишњак Милош Ђорђевић члан је нашег истраживачког тима при ЦЕРН-у више од шест година. Каже да знању и усавршавњу нама краја, па се зато нашао међу првом двојицом наших стипендиста који одлази на постдокторске студије у ЦЕРН.

"Добио сам позицију која се зове "церн фелоу" која омогућава да истраживачи проведу једну до две године у ЦЕРН-у. Конкретан задатак зависи од договора са мојим ментором који тек треба да имам, а биће везано вероватно нешто за потребе за Хигсов бозон или нешто везано за ту тему", каже Милош Ђорђевић, научни сарадник Института Винча.

Чланство у ЦЕРН-у доноси различите погодности за истраживаче. Студенти се усавршавају у летњој школи, а старијим истраживачима намењен је шестомесечни програм. Докторанти добијају стипендије и могу ту да проведу до две године, а из Србије их је тренуто десеторо.

"Новац којим се даје подршка и којим се покривају трошкови путовања и боравак наших истраживача на жалост, за 30 година нисмо добили ни једном и ту немамо никаквих нада. Али оно што је проблем, за ову годину још није плаћен онај обавезни део који иначе држава даје и уредно плаћа и то је опсаност и није нереално да будемо чак и избачени из тих колаборација, надамо се да се то неће десити", каже проф. Петар Аџић, руководилац тима српске групе која ради у ЦЕРН-у.

Свака држава је дужна да преда извештај о раду и користи које је имала од ЦЕРН-а. Тако ће експертска екипа доћи у Србију половином новембра да провери и утврди са којом ефикасношћу држава користи предности ЦЕРН-а, водећи пре свега рачуна о пласирању индустрије. До сада ниједно наше предузеће није укључено.

"Као земља која је недавно примљена у ЦЕРН ми имамо чак и одређене предности у односу на верификоване чланице, тако да сваки наступ индустрије би био прихваћен са допунским интересом и допунском подршком", истиче академик Ђорђе Шијачки, члан српског Атлас тима.

У нашем тиму, на четири пројекта, ради око тридесет научника и инжењера. Из ресорног министарства стижу уверења да ће наредних дана питање финансија бити решено, а да је контактирано 10 предузећа која би могла да се укључе у рад ЦЕРН-а.      .

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 07. март 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом