Закон о штрајку, замерке са свих страна

Послодавци и страни инвеститори незадовољни су предлогом новог Закона о штрајку зато што сматрају да је неодређен и да једино они сносе одговорност, а да немају право на такозвани локаут - прекид рада када штрајк дуже траје. Замерке имају и синдикати.

Радну групу за израду предлога Закона о штрајку чинили су представници Владе, послодаваца и делегати два репрезентативна синдиката. Највише суштинских замерки имају послодавци.

"Послодавци јесу једини у овој држави који одговарају. Није било случаја у задњих 10 година, а било је на стотине нелегалних штрајкова, није било случајева да је било где ико одговарао због тога, а штета је милионска", каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.

Страни инвеститори сматрају да предлог закона није у складу са нормама Европске уније. Немачки привредници у Србији, који у 270 фирми запошљавају око 25.000 људи, прибојавају се правне несигурности коју може донети нови Закон о штрајку.

"Ми као Комора не можемо да пратимо све нацрте закона и они се плаше те правне несигурности које произилазе из таквих закона", каже директор Делегације немачке привреде у Србији Михаел Шмит.

У Министарству рада кажу да је Нацрт новог закона о штрајку усклађен са новим уставом, прописима Међународне организације рада и према актуелним околностима. Како тврде, трудили су се да постигну равнотежу између послодаваца и синдиката и нису усвојили предлог за увођење локаута.

Помоћник министра рада Зоран Мартиновић сматра да у овом тренутку није време да се уводи такав институт, имајући у виду да не постоји ни у садашњем закону о штрајку.

"Ипак, локаут би био једно моћно оружје у рукама несавесних послодавца да искључе све запослене у тренутку када један део штрајкује због неисплаћених зарада и неких других права", каже Мартиновић.

Синдикати тврде да ће нови закон бити брана за злоупотребе само несавеснима и подсећају да је најчешћи узрок штрајкова то што послодавци не исплаћују редовно своје обавезе према радницима.

Према Закону о штрајку из 1996. године, послодавац је одређивао минимум процеса рада а одређивањем превелике радне обавезе обесмишљени су многи штрајкови. Неодређени минимум процеса рада и сада је највећи камен спотицања за послодавце и синдикате.

"Ту постоји могућност манипулације и сама процедура од најаве штрајка до спровођења штрајка је дуготрајна и веома компликована", каже потпредседник Самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић.

Уколико после јавне расправе, која траје до другог августа, буде постигнута сагласност о спорним питањима, предлог новог Закона о штрајку могао би да се нађе пред посланицима на јесењем заседању Скупштине Србије.