Кад Гуча прокључа

Вечерас ће се знати који ће оркестар из Србије, на 53. Сабору трубача у Гучи, освојити престижну награду - Златну трубу. Претпоследњи дан у српску варошицу, пристиже и највећи број посетилаца из земље и света.

Ко се све, на овој врелини, обрео у српској варошици? Здравичари, путници-пешаци, занатлије, опанчари, вишебојци, угоститељи, странци.

Вук Панчевић каже да добар здравичар мора да има глас, стас, меморију, да му се мозак не мути, а језик не саплиће.

Владиша Петковић каже да се сваке године, пешке, запути се у Гучу. Он стигне за 36 сати и  пешачење сматра врстом спорта, не троши дуван ни алкохол.

Опанчари на тезгама нуде робу домаће радиности. Традиционалну, кажу, јер и Гуча је традиција. Пар опанака 20 евра.

"Купују се опанци и шајкаче, наше панталоне, јелеци, купују их странци највише", каже Слободан Милинковић.

Њима опанци нису потребни. Вишебојци. Боре се за титулу харамбаше. Седмоструки победник, најбољи је у бацању камена с рамена.

"За мене је то нешто посебно, јер вишебој је нешто што је лепо и што представља српску традицију. Мислим да би требало више времена и пажње да се посвећује оваквим неким дисциплинама", рекао је Никола Крајиновић. 

Не кључа само Гуча, већ и свадбарски купус. А домаћи и странци, гасе жеђ пивом, после добре порције од 250 динара.

Ипак, да није трубача, не би било ни Гуче. Или обрнуто. Један од најпознатијих, публици поклања ревијалне концерте.

"Ово је место богом дано за трубу, што ја не бих волео да се поквари да ту не буде више труба, волео бих да остане фестивал трубе, а не турбо фолка", каже Дејан Петровић, вишеструки победник Гуче.

Гуча броји 1.240 учесника, неколико стотина хиљада посетилаца. Угоститељи мање пара него претходних година, организатори више странаца и новинара. Све у свему, ова врелина није помутила ноте фестивала трубе.