Београду недостаје сто хранитељских породица

Око пет и по хиљада деце смештено је у 4.000 хранитељских породица. У Београду недостаје још око 100 породица да би сва деца без родитељског старања имала одговарајући смештај. Добро је што се повећава број оних који примају децу различитог етничког порекла и болесне малишане.

Док се многе породице опредељују да имају једно дете Нада Тот из Сивца је одгајивши четворицу синова одлучила да као хранитељ подигне још четворо деце. Пре десет година у њен дом су стигла браћа Петар и Данило, а две године касније њихове сестре, близнакиње Миљана и Биљана.

"Волела бих да остану са мном, уствари волела бих да имају свој кров над главом свој посао да се снађу у животу да нису проблематични и да нису на улици", каже Нада Тот, хранитељица.

Хранитељство је привремени облик заштите и траје до разрешења неповољне ситуације у биолошкој породици. Када криза траје дуже деца остају у хранитељским породицама до завршетка школовања и потпуног осамостаљивања.

"Наше искуство је показало да је хранитељски смештај један од веома успешних облика заштите. Ми редовно контакторамо са хранитељским породицама, обилазимо децу на породичном смештају имамо периодичне планове услуга, све што правилник о хранитељкству предвиђа. Мислим да имамо лепе резултате", каже Милица Лалић из Центра за социјални рад у Кули.

Хранитељи за свој рад и све потебе детета примају месечну накнаду, плаћено им је пензионо и социјално осигурање. Ипак у Београду стотину деце чека на смештај у хранитељским породицама

"Оно што је проблем је збрињавање деце ометене у развоју и ромске деце, али и ту има помака", каже Добрила Грујић директорка Центра за породични смештај деце и омладине.

У нашој земљи постоје четири центра за породични смештај деце, у Београду, Нишу, Крагујевцу и Ћуприји. Повећање броја хранитељских породица захтева и више центара који би могли да подржавају рад хранитељске породице.