Ускоро вантелесна оплодња код приватника

Према неким проценама, око 2.500 парова годишње испуни неопходне критеријуме за бесплатну процедуру вантелесне оплодње, док у државним капацитетима има места за нешто мање од 1.500 жена. Из Фонда најављују да ће ускоро бити расписан конкурс за укључивање приватних здравствених установа у тај поступак.

Између 200.000 и 300.000 парова у Србији се суочава са немогућношћу да добију дете. Међутим, не муче све њих само здравствени разлози. Проблем представљају и бирократија, закони и процедуре.

Слађана Шћекић се 13 година лечи од стерилитета. Каже да је ишла на четири вантелесне оплодње, две преко државе, а две је сама платила.

"За узимање кредита не постоји начин, камата је преко 20 одсто, а за уштеду енергије је 3,95 одсто. Што нам држава не омогући кредит за дете као што је за стан", каже Слађана.

Двадесетседмогодишња Јелена Бјелош каже да је оболела од карцинома дебелог црева још 2004. године. Изборила се са тешком болешћу и сада жели бебу.

"Али не могу, треба да идем на вантелесну оплодњу, али нама држава не дозвољава. Ево конкретно мени не раде јајници, успела сам таблетама да вратим циклус, али ми хоћемо да држава промени закон", истиче Јелена Бјелош.

Председница Удружења "Рода" Весна Миленковић ојашњава да је стерилитет велики проблем и да се зато захтева од надлежних да кажу који је то обим новца који су спремни да одвоје за лечење стерилитета у Србији.

"Сваке године се дешава да је све мање парова који пролазе кроз процес лечења и поступак вантелесне оплодње", каже Весна Миленковић.

У Републичкој стручној комисији кажу да припремају нову стратегију и да ће се до јесени знати где ће и под који условима парови моћи на вештачку оплодњу. Фонд најављује проширење капацитета.

"У овом тренутку имамо слободне капацитете у Клиничком центру у Нишу за 108 жена и у здравсвенопм центру Ваљево за 104 жене. У овом тренутку 303 жене чека на вантелесну плодњу и РФЗО је у припреми за спровођење јавне набавке за поновно укључивање приватника у процес вантелесне оплодње", каже Сања Миросављевић из Фонда за здравствено осигурање.

Најдуже листе чекања су у Београду, Војводини и Централној и Западној Србији. Држава је обезбедила 212 милиона динара, па ће до краја године више од 900 жена добити прилику да постану мајке.