Лакше до лечења деце у иностранству

До краја овог месеца Влади ће бити упућен предлог да се измени Правилник о лечењу деце у иностранству, како би се системски проширила листа дијагноза и категорија најмлађих пацијената којима ће држава плаћати трансплантације и друге неопходне операције ван земље.

Диспартитет онога што би смо желели да учинимо и расположивог новца не сме да нас обесхрабри да решимо овај велики проблем, рекла је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић на седници Одбора за здравље и породицу.

Каже да ће листа индикационих подручја за лечење деце у иностранству бити ревидирана и допуњена у што краћем року, укључујући могућност трансплантације срца у иностранству за децу до 18 година и ангажовање странаца у здравственим установама у Србији.

Председник Одбора Душан Милисављевић истакао је да омогућавање лечења у иностранству за децу са најтежим болестима није ствар једне политичке странке, већ заједничке борбе да се системски реши тај проблем, уз велико разумевање Министарства здравља и РФЗО. Он је апеловао да се Правилник што пре усвоји.

Секретар Министарства здравља Владимир Ђукић рекао је да је са осам трансплантација бубрега и четири трансплантације јетре у претходних месец дана Србија на правом путу и оценио да је тиме учињено оно што није било постигнуто у претходних 10 година.

Додао је да је прави циљ да се обуче домаћи стручњаци, јер трансплантација у земљи кошта 20 до 30 пута мање него у иностранству.

Да живот оболелих у Србији не би и даље зависио од јавних апела и хуманитарне помоћи важно је да Србија ускоро постане чланица Еуротранспланта.

"Сама жеља да се крене ка еуротрансплантацији није могућа без комплетног јачања система, ми смо сада на правом путу - јачања капацитета Мининистарства и Управе за биомедицину, која није ни имала интернет када смо дошли. Можете замислити како би изгледала заједничка листа без интернета", упитала је Ђукић Дејанновић.

Дебата о електронским здравственим књижицама

Расправљајући о здравственим књижицама, на Одбору је речено да Европска унија није никад донирала средства за израду електронских здравствених књижица.

На састанку је демантована тврдња председника Одбора Душана Милисављевића да су донације за увођење електронских здравствених књижица ненаменски потрошене.

"Где су ти новци и да ли је било кривичне одговорности појединаца у Министарству здравља", запитао је Милисављевић и додао да је ЕУ од 2000. године "дала Србији 15-ак милиона евра да уведе информациони систем у здравству", чему треба додати "и одређене кредите Светске банке".

Члан Одбора Предраг Мијатовић је цитирао изјаву менаџера пројекта ЕУ за Инфо центар Дубравке Савић да ЕУ "није никад донирала средства за израду електронских здравствених књижица у Србији".

ЕУ је у 2008. донирала седам и по милиона евра за развој информационог система у здравственом сектору, а не 72 милиона, као што су пренели поједини медији, рекао је Мијатовић и додао да су та средства наменски потрошена.

Ресорна минстарка Славица Ђукић Дејановић навела је да постоје службе које су задужене да прате финансијске токове и да се није бавила оним што је учињено до њеног доласка у министарство.

Према њеним речима, Србија ће ове године да увести национални здравствени рачун, са циљем да токови новца буду потпуно видљиви и да сваки динар уложен у здравство буде доступан јавности.