Нико неће у плетаче

Са посустајањем текстилне индустрије у Лесковцу из године у годину почело је да се гаси и занимање за школовање на смеровима текстилне струке. За текстилце који су на евиденцији незапослених, али и за Текстилну школу, наду је пробудио долазак немачког "Фалкеа". Зато су покушали да оживе занимање плетач. Али, и после другог уписног рока - без успеха.

Из године у годину покушаји пропадају, а различите врсте плетаћих машина остају непокренуте. У овој радионици нема ко да учи, јер у плетаче нико неће.

"Наравно да смо се ужелели ђака. Верујем да ће их ускоро бити, јер се отворио "Фалке", каже Сунчица Станковић, наставник практичне наставе.

Али отварање фабрике чарапа немачке компаније "Фалке" за сада ништа не мења. Да ли нису хтели, или нису знали шансу да препознају, тек оба уписна круга завршена су у лесковачкој Школи за текстил и дизајн без иједног заинтересованог ученика за ово занимање.

"Ја мислим да је један од основних разлога назив, јер прво стоји текстилни радник, па онда плета", сматра Маре Каранфиловић, директорка школе.

Бучно у халама јесте, али колико је посао текстилног радника тежак проверавали смо у услужној радионици Текстилне школе.

"Услови су нормални и заиста није тежак посао", каже Мирјана Цветковић, текстилна радница.

За рад на старим, прастарим плетачким машинама, које су данас у музејима, биле су потребне и руке и ноге, а данас тај посао није толико тежак, јер је техологоја све савременија.

И о томе су у школи размишљали, па су пре три године, када је конкурс за плетаче обновљен, набавили софтвер за плетење, како би одавде излазили компјутерски писмени плетачи.

"Млади људи помоћу овог програма раде на најсавременијим машинама, тако да им је посао доста поједностављен", каже Ненад Стојановић, професор текстилства.

Према евиденцији Националне службе за запосљавање без посла су само у Лесковцу 174 плетача.

"Старосна структура овог профила је доста неповољна, јер чак 70 одсто њих је старије од 40 година", каже Марија Стевановић из Националне служба за запошљавање, Лесковац.

И док о плетачу нико од будућих средњошколаца не размишља, они најтелентованији би у дизајнере, али и поред положеног пријемног није одобрен довољан број места. Па је најстарија текстилна школа на Балкану, на жалост, све је ближа називу - уметничка.