Читај ми!

Зашто и даље "извозимо" памет

Нема прецизних података о томе колико младих годишње оде из Србије, нити је могуће израчунати ни колико је тиме оштећен буџет јер не постоји рачуница колико кошта школовање једног ђака у Србији. Међу онима који су врло тражена "роба" ван Србије су математичари.

И ове године сваки десети ученик Математичке гиманзије уписаће неки од светских универзитета, тамо се школовати и вероватно остати трајно. Док су још у земљи, нижу успехе. Нема прецизних података о томе колико младих годишње оде из Србије, нити је могуће израчунати ни колико је тиме оштећен буџет јер не постоји рачуница колико кошта школовање једног ђака у Србији.

Бојан Аранђеловић добро зна како то изгледа стицати знање у Србији и у иностранству. Стипендију Универзитета Ла Сапиенца добио је после друге године на Економском факултету па је студије наставио у Риму.

Један је од оних који желе да се врате али је каже за то много препрека. Од страних диплома које се не признају до знања које се не цени довољно.

"Превасходно је разлика велика у могућности запошљавања, као и пракси јер су на страним фукултетима студенти праћени од почетак студија и на крају компаније узимају најбољи кадар", каже Бојан Аранђеловић из Организације српских студената у иностранству.

Међу онима који су врло тражена "роба" ван Србије су математичари. Напуштају Србију мање него деведесетих, али и сада сваке године губимо један озбиљан истраживачки тим и то одмах после гимназије.

"Из те популације се ретко ко врати у Србију. После факултета један део одлази с намером да се тамо усаврше и да би то знање које стекну на неки начин примене овде. Ипак мали број се и врати и ради у разним институтума", истиче Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Иако наш Математички или Електротехнички факултет не заостаје за онима у иностранству а једина разлика је на постдипломским студијама, 10 одсто математичара и даље одлази. Разлози нису само економски.

"Оно што њих највише погађа јесте то што код нас нису важни резултати који се постижу, већ партијска повезаност и док друштво не буде базирано на меритократији то ће их тратати да оду и спречавати оне у дијаспори да сарађују са својом земљом и да се врате", изричита је Тања Павлов из Групе 484.

Покушај да задржи контакт с најталентованијим математичарима чини Српска акадмеија наука и уметности чији Математички институт покушава да се састане и покрене заједничке пројекте с онима који су отишли.

Број коментара 27

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 04. март 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом