Азиланти са Балкана, главобоља за ЕУ

Прошле године је за 49 одсто већи број људи с подручја западног Балкана тражио азил у земљама ЕУ, показују истраживањима Европске канцеларије за подршку азилу. Зато су Европска комисија и Европски паралмент закључили да је време да се мења регулатива из 2001. године, каже извршни директор НВО "Група 484" Владимир Петронијевић.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Петронијевић је објаснио да би то значило да Комисија добије овлашћење да суспендује безвизни режим са земљама које прекораче правила прописана измењеном уредбом.

"Амандман на постојећу уредбу предвиђа могућност да се на прериод од шест месеци суспендује безвизни режим уколико дође до значајног броја тражилаца азила из било које земље са беле Шенген листе", наводи Петровнијевић.

Према његовим речима, тако измењена регулатива требало би да буде усвојена у септембру, а да њена примена би почела у децембру 2013. године.

"Добро је да регуалтива показује тај јасан период у коме ће праћење евентуалног повећања броја тражилааца азила бити изврешно - то је период од шест месеци који се пореди са периодом од шест месеци претходне године", каже Петрнијевић.

Како је навео, и у овој години је велики број људи из Србије тражило азил у земљама ЕУ. "У прва три месеца било је преко три хиљаде захтева, али тешко је проценити колико ће их бити до краја године", каже Петровнијевић.

Петронијевић сматра да не треба потценити ни "позитивни" политички моменат у коме се Србија налази после после потписивања споразума у Бриселу и отварања приступних преговора са Унијом.

Упозорава, међутим, да не треба потценити ни фрустрације замаља ЕУ када је реч о миграцијама и истиче да рад у том пољу треба наставити и са Комисијом и са државама чланицама ЕУ.

Петронијевић је упозорио да ће Хрватска, као земља на спољним границама ЕУ, морати да прихвати тражиоце азила из земаља ЕУ, који су преко територије Хрватске дошли до тих земаља.

"Зато ће Хрватска покушавати да докаже да су ти људи из Србије. То може довести до тензије између два министарства унутрашњих послова. С друге стране, постоји потреба да се размотри рациоаналност постојећег система азила, када је реч и о збрињавању тих људи и ефикасности процедуре", истиче Петронијевић.

Наглашава да истовремено треба размотрити и оне механизме који подразумевају интегрисано управљање границом, па и на граници са Македонијом, са које стране у Србију долази највећи број имиграната и тражилаца азила.