Ускоро реформа пензијског система

Из Владе конкретног плана о реформи пензионог система још увек нема, али према најави првог потпредседника Владе Александра Вучића у пакету проблема које ће влада почети да решава у наредних шест месеци наћи ће се и пензијски систем.

Стручњаци кажу да пензиони систем мора да се мења, јер је неодрживо да један запослени издржава једног пензионера. А ту је и армија од готово милион незапослених и деца.

У просеку све смо старији. Чак 17 одсто популације има више од 65 година а за седам година у том добу биће 21 одсто становништва.

То значи да ће бити све мање оних који раде а све више издржаваних. Због тога стручњаци тврде да је неопходна реформа пензијског система.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да је прво неопходно дестимулистати превремено пензионисање.

"У Србији се чак 70 одсто мушкараца и 50 одсто жена пензионише пре старосне доби. Кад се неко раније пензионише дуже ће примати пензију тако да је онда неопходно адекватно умањити износ пензије", каже Алтипармаков.

Уз награде за оне који буду радили дуже и пенале онима који се превремено пензионишу требало би постепено повећати старосну границу за пензионисање жена јер је садашња разлика од пет година, највећа у Европи. Већ годинама слично решење предлаже и ММФ.

"Подизање старосне границе имало би ефекта тек за десетак година, и у овом критичном периоду финансијске конслоидације не би имала ефекта али то не значи да је не би требло спровести", каже економиста Миладин Ковачевић.

Ковачевић зато предлаже да се Пензиони фонд трансформише у ограничени инвестициони фонд који би капитал обезбедио продајом имовине, и да се постепено одвоји од државне касе.

Шта ће на крају бити урађено Влада још није одлучила.

"Сувише је рано да се о томе разговара. О томе се говорило само у назнакама. Основно решење за то је повећање броја запослених. То је лек, то је чаробна формула за друге проблеме", каже премијер Ивица Дачић.

По издвајањима за пензије Србија је европски рекордер јер готово 14 одсто бруто домаћег производа одлази на пензије што је за три процента више него у Мађарској и Словенији а чак пет-шест одсто више од Бугарске или Словачке.

Упићени кажу да нема шансе да до краја деценије постигнемо Законом прописани одрживи ниво расхода за пензије од 10 одсто.