Времеплов (11. јул 2013)

Kраљ Петар Први Карађорђевић (познат и као Краљ Петар Ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921, рођен је на данашњи дан 1844. године. Његова владавина обележена је развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе. Током његове управе ојачане су политичке и културне везе са јужнословенским народима и под његовим жезлом Србија је постала нека врста Пијемонта, идеал уставног уређења и жариште слободе и напретка. Ипак, његова владавина обележена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника "Црне руке". После збацивања са престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић у Босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу је због ретког поштења и скромности називан "Чика Пера". У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915. прошао је заједно са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале. Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

Књижевник и академик Мехмед-Меша Селимовић умро је 11. јула 1982. године. Селимовић је завршио Филозофски факултет у Београду. Радио је као професор у Тузли, био доцент Филозофског факултета у Сарајеву, уметнички директор "Босна филма", директор Драме Народног позоришта у Сарајеву и главни уредник "Свјетлости". Књижевност Меше Селимовића обележена је психолошком и моралном карактеризацијом његових јунака, описом људских слабости и врлина, сукоба добра и зла, истине и лажи. Иако везано за одређено историјско време, дело Меше Селимовића остаје ванвременско, универзално. Познате су његове збирке приповедака Прва чета и Туђа земља, романи: Тишине, Магла и мјесечина, Дервиш и смрт, Тврђава, Острво и недовршени роман Круг. Роман Дервиш и смрт је имао преко 30 издања и преведен је на многе стране језике. За свој рад Селимовић је примио многа признања: "НИН-ову", "Његошеву", "Горанову" награду... Њему у спомен, установљена је 1988. године књижевна награда, која се додељује за најбоље литерарно остварење у протеклој години.

1732.- Рођен Жозеф Жером де Лаланд, француски астроном (Бург, 11.7.1732 - Париз, 4.4.1807)

1807.- Први пароброд на свету "Клермон" запловио реком Хадсон

1857.- У париским књижарама се појавила књига "Цвеће зла" Шарла Бодлера

1890.- Умро Новак Радонић, сликар (Мол, 31.3.1826 - Сремска Каменица, 11.7.1890)

1915.- Рођен Јул Бринер (Таиђе Кан), амерички филмски глумац (Сахалин, 11.7.1915 - Њујорк, 10.10.1985)

1921.- Одржано прво званично првенство Југославије у ватерполу

1934.- Рођен Ђорђо Армани, италијански модни креатор (Пјаћенца, 11.7.1934)

1937.- Умро Џорџ Гершвин, амерички пијаниста и композитор (Њујорк, 26.9.1898 - Холивуд, 11.7.1937)

1941.- Немачка издала уредбу о казнама за саботаже у Србији

1960.- Председник владе провинције Катанга Моиз Чомбе, марионета белгијских и западних компанија у Конгу, прогласио независност те, рудним богатствима богате, конгоанске провинције

1974.- Умро Пер Фабијан Лагерквист, шведски књижевник, нобеловац (Векај, 23.5.1891 - Стокхолм, 11.7.1974)

1989.- Умро Лоренс Оливије, енглески позоришни и филмски глумац и редитељ (Доркинг, 27.5.1907 - Лондон, 11.7.1989)

1995.- Масакр Бошњака у Сребреници

2002.- Умро Бранислав Јовановић, архитекта, илустратор, уредник Политике, филмски аниматор и сценограф (Београд, 5.9.1933 - Београд, 11.7.2002)

2003.- Умро Миомир Грујић Флека, сликар, један од оснивача клуба "Академија" (Богатић, 1954 - Београд, 11.7.2003)

2008.- Умро Мајкл Дебејки, амерички кардиоваскуларни хирург, иноватор у светској кардиохирургији, први извео операцију уградње бај-паса (Лејк Чарлс, 7.9.1908 - Хјустон, 11.7.2008)

2009.- Умро Артуро Гати, канадски боксер, првак света у суперперо категорији (Калабрија, 15.4.1972 - Порто де Галињас, 11.7.2009)