Воће и поврће у Србији безбедно

Подаци Светске здравтсвене организације показују да годишње са воћем и поврћем, поједемо и до три килограма отрова. Готово сваке године појаве се информације да су у појединим врстама воћа или поврћа које извозимо пронађени остаци пестицида. Тако је недавно из Русије саопштено да јабуке из Србије нису здравствено безбедне, а и у случају смрти двојице берача вишања најпре се посумњало да су отровани пестицидима, што је касније демантовано.

Подаци института Министарства пољопривреде и инспекцијских служби показују да за безбедност хране у Србији не морамо да бринем. Током прошле године имали су 300 конторла и само у два случаја пронађени су остаци пестицида који су били изнад дозвољених граница. У прва два месеца ове године урађено је 40 контрола и сви узроци били су исправни.

Професор Небојша Момировић, са Пољопривредног факултета у Земуну, каже да је за апсолутну здравствену исправност воћа и поврћа које једемо потребна добра пољопривредна пракса, контрола и примена стандарда ЕУ за извоз у европске земље.

"Могу да кажем да је здравствена исправност воћа и поврћа сигурно боља него што је то био случај пре десетак година, зато што су произвођачи у међувремену много више едуковани и сада много више воде рачуна и зато што су сталној конкуренцији са поврћем увозног квалитета и са великим произвођачима из Србије који су усвојили стандарде", каже Момировић.

Он истиче да произвођачи употребљавају пестициде новијег датума и нове генерације који су мање токсични и ефикаснији, као и да се све више труде да постигну високе стандарде у здравственој безбедности воћа и поврћа.

Поводом жалби произвођача да упутства на бочицама нису довољно јасна, као и случајева да људи сами праве своје размере, Момировић објашњава да се тиме пре свега умањују укус и мирис воћа и поврћа.

"То свеједно не утиче на ниво остатака пестицида који би могао да доведе до здравствених проблема", каже Момировић.

Он је објаснио и да употреба препарата за брзо сазревање лубеница, диња, парадајза, чија сезона долази утиче на "тржишност", односно да дужину чувања.

"Првенствено код диња где користе етар, који је дериват рецимо дозвољен код сазревања вишњи у индустријској производњи за убрзавање сазревања и концентрисане бербе. То смањује и квалитет и укус, али у принципу је врло ретко штетно по људско здравље", закључује професор Небојша Момировић.