Времеплов (3. јул 2013)

На данашњи дан 1883. године рођен је чешки писац јеврејског порекла Франц Кафка. До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и "Дневнике", издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкине изричите инструкције да буду спаљени. Његово дело, највећим делом, је приказ апсолутне незаштићености појединца у савременом друштву, у којем је човек неретко суочен са потпуно невидљивим и непрепознатљивим силама и мотивима. Дела: романи "Процес", "Замак", "Америка", приповетке "Пресуда", "Преображај", "У кажњеничкој колонији", "Сеоски лекар", "Уметник у гладовању".

Године 1937. рођен је књижевник Милован Данојлић. Након завршених студија француског језика и књижевности на Београдском универзитету, Данојлић је живео и радио у Лондону, Чикагу, Њујорку, Поатјеу и Паризу, где се зауставио 1984. године. Из "добровољне емиграције" бар једном годишње долази у Србију, истовремено не престајући да живи у њој кроз своје стваралаштво. Песник и есејиста бираног и негованог језика и стила, Данојлић је један од родоначелника српског песничког модернизма. Као књижевни хроничар вратио је у нашу културу помало заборављени жанр књижевног фељтона - подлистка, обрађујући збивања и духовне феномене у српској култури и друштву. Написао је четрдесетак књига поезије и поетске прозе, романа, есеја, књига за децу: "Урођенички псалми", "Како спавају трамваји", "Мука с речима", "Како је Доброслав протрчао кроз Југославију", "Змијин свлак", "Ослободиоци и издајници", " Драги мој Петровићу"... Добитник је готово свих значајних књижевних награда код нас: "Октобарске", "Змајеве", "НИН"-ове, "Виталове", награде"Исидора Секулић", "Милош Ђурић", "Брана Цветковић", као и награде САНУ из фонда "Бранко Ћопић". Издавачка кућа "Филип Вишњић" објавила је његов нови роман мемоарског карактера "Пустоловина или исповест у два гласа". Главни јунак је интелектуалац у емиграцији, а писана је у другом лицу ,чиме је дочаран ретроспективни дијалог човека са самим собом.

321. - Римски цар Константин прогласио недељу даном одмора и верских обреда

1642. - Умрла Марија Медичи, француска краљица
(Фиренца, 26. 04. 1573 - Колоњ, 03. 07. 1642)

1841. - Рођен Мита Поповић, књижевник
(Баја, 03. 07. 1841 - Будимпешта, 06. 06. 1888)

1854. - Рођен Леош Јаначек, чешки композитор
(Хуквалди, 03. 07. 1854 - Моравска Острава, 12. 08. 1928)

1900. - Над Боденским језером изведен први успешан лет цепелина

1908. - Почела Младотурска револуција

1928. - Рођен др Слободан Витановић, књижевник и преводилац, професор Филолошког факултета у Београду, оснивач и председник Друштва пријатеља Француске
(Београд, 03. 07. 1928 - Београд, 10. 02. 2007)

1939. - Рођен Љубивоје Ршумовић, књижевник
(Љубић, 03. 07. 1939)

1953. - Рођен Драган Великић, књижевник и дипломата
(Београд, 03. 07. 1953)

1962. - Проглашена независност Алжира

1969. - Умро Брајан Џонс, британски музичар, оснивач групе "Тхе Роллинг Стонес"
(Челтенхем, 28. 02. 1942 - Сасекс, 03. 07. 1969)

1971. - Умро Џим Морисон (Џејмс Даглас), амерички музичар, певач групе "Доорс"
(Мелбурн, Флорида, 08. 12. 1943 - Париз, 03. 07. 1971)

1975. - Рођен Вук Јеремић, министар иностраних послова Србије
(Београд, 03. 07. 1975)

1995. - На првенству у Атини југословенски кошаркаши постали европски шампиони

2000. - Умро Гојко Јањушевић, књижевник и преводилац
(Озринићи, 15. 08. 1936 - Нови Сад, 03. 07. 2000)

2001. - Почело суђење бившем председнику СРЈ Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у Хагу

2003. - Умро Првослав Раковић, први директор "Заставе" из Крагујевца
(Сарајево, 1914 - 03. 07. 2003)

2005. - Умро Алберто Латуада, италијански филмски редитељ
(Милано,13. 11. 2005 - Рим, 03. 07. 2005)

2007. - Умро Бутс Рандолф, амерички саксофониста
(Кадиз, 03. 06. 1927 - Нешвил, 03. 07. 2007)

2008. - Умро Милорад-Мида Стевановић, глумац, првак Драме Народног позоришта у Београду
(Горњи Рибник, 22. 10. 1939 - Београд, 03. 07. 2008)

2010. - Умро др Дејан Јанча, дипломата, професор Правног факултета у Новом Саду, члан Комитета УН за људска права, омбудсман Војводине
(Суботица, 11. 07. 1928 - Нови Сад, 03. 07. 2010)

2011. - Умро Градимир Павловић, професор Рударско-металуршког факултета у Бору
(Београд, 25. 06. 1922 - Борско језеро, 03. 07. 2011)