Беспарица погађа и студенте и факултете

Пријављивањем кандидата за полагање пријемног испита почео је овогодишњи упис на државним факултетима. На буџету ће студирати 36.983 нових студената, што је 965 више него прошле године. Школарине за самофинансирајуће студенте, готово су идентичне прошлогодишњим. Више ће бити једино на математици, географији и пољопривреди.

Током првог дана на многе факултете пријавило се више од половине од броја који се прима. И надају се првенствено буџетском статусу.

Ипак, трећина ће сама морати да обезбеди средства за школовање. На три факулета сачекаће их нове, више цене.

Дугови наслеђени, пара од државе недовољно, а новца од сопствених прихода све мање. Школарине годинама нису мењали, а повећања су уследила, кажу, да би се очувао квалитет наставе и стандард студената.

Продекан Географског факултета Универзитета у Београду проф. Велимир Шећеров наводи да теренске обиласке и екскурзије студенти финансирају само делимично, а да остатак покрива факултет.

"Наш факултет је у последњих шест година на средње нисоком нивоу по висини школарина", тврди продекан Географског факултета.

Секретар Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Богдан Младеновић наглашава да средства која даје Министарство не покривају ни рачун за грејање и додаје да трошкове практичне наставе обезбеђује сам факултет.

Ректор Универзитета у Београду професор Владимир Бумбаширевић каже да факултети имају проблем да покрију све трошкове, који су годинама расли и додаје да је 10 факултета добило опомене пред искључење због дугова за грејање.

И док математичари, где је школарина виша за 11.000 динара, још чекају састанак Савета факултета, дотле је декан Електротехничког факултета, пре седница Савета, донео одлуку да школарине за ову годину остану непромењене.

Оне факултете који су уважили препоруку министарства и молбу студената и нису повећали школарине, министарство ће помоћи обезбеђивањем средстава за инвестиционо одржавање и плаћање акредитације.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Слободан Ступар каже да се против оних факултета који нису послушали препоруку неће применити никакве санкције, јер нема законских могућности за то.

Ипак, водиће се рачуна о томе да се новац који добију од студената узме у обзир при одређивању средстава која обезбеђује министарство, напомиње Ступар.

Најскупље су студије архитектуре које већ годинама износе 240.000 динара.

И веровали или не, има и снижења. На Шумарском факултету, школарина је јефтинија за 5.000 динара. Кажу да желе да олакшају студије академцима који углавном стижу из унутрашњости и који су лошијег материјалног стања.