Неодрживо стање у медијима

Представници Владе Србије, ЕУ, међународних институција и новинарских и медијских удружења сагласни су да је постојеће стање на српском медијском небу неодрживо, како због пада квалитета медијских садржаја тако и због нетранспаретности власништва и лоше економске ситуације у медијима.

Министар културе и информисања Братислав Петковић је, отварајући конференцију "Медији између транзиције и европских реформи", истакао да је у контексту евроинтеграција важно да се осигура нови правни оквир за деловање медија, а да се уређивање медијске сфере остави новинарима и њиховим кућама.

"Држава ће у складу са будућим током придруживања ЕУ обезбедити законски оквир за равноправни третман медија која ће деловати без било чијег утицаја", рекао је Петковић, истакавши да слобода деловања медија не сме бити доведена у питање.

Медији, према његовим речима, треба да се ослободе утицаја из пословних политичких кругова али и да имају одговорност за изговорену реч како се не би кршили људска прва и слободе.

Медији ће у предстојећем периоду, како је истакао, бити важан учесник у процесу упознавања грађана са процесом евроинтеграција и реформама.

Најзначајнију улогу у реформи имаће зато сами новинари који треба да негују истраживачко новинарство и подстичу позитивне друштвене процесе, констатовао је министар Петковић, који је, међутим, упозорио да не треба очекивати да ће се стање у медијима у Србији брзо изменити јер и искуство земаља ЕУ показује да је реч о постепеном процесу.

Денио: Србији потребан нови Закон о медијима

Амбасадор Фрацуске Франсоа Гзавије Денио је, као један од покровитеља овог скупа, истакао да је Србији хитно потребан нови законски оквир за стабилно и транспарентно деловање медија и да је потребно да држава има другачији однос са медијима како они не би били директно финансирани, већ пословали у оквиру тржишне утакмице.

Потребно је, како је истакао, осмислити нови систем финансирања медија који би обезбедио квалитетно обавештавање у интересу медија и грађанства.

Амбасадор Денио је, када је реч о РТС-у, рекао да не постоји конкретни  европски модел који треба преузети, а осетљиво је, како је рекао, и питање Танјуга које ће "ЕУ изблиза пратити".

Како је рекао, у Србији треба што пре завршити са праксом да се реформе, укључујући оне у медијској сфери, пребацују на следећу владу и да је, када се нешто договори са ЕУ, најбоље да то одмах спроведе у дело.

Шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони рекао је да је Брисел помало забринут због спорости у доношењу медијских закона, истакавши да је тај процес потребно убрзати, јер медијска ситуација није ружичаста ни у финансијском ни у професионалном погледу.

Бјанкони се посебно осврнуо на проблем финансирања медија, истакавши да постојање финансијске и управљачке зависности медија од извршне власти битно утиче на њихову независност и објективност.

"ЕУ је снажно подржала опредељење државе да се повуче из власништва у медијима и ми је охрабрујемо да настави у том правцу", истакао је Бјанкони, подсетивши да је препорука Брисела да се држава не опредељује за директно финансирање медија.

Када је реч о јавним сервисима, ЕУ је, према његовим речима, против финансирања из буџета, а за унапређивање постојећег система претплате, који привремено може бити допуњен и средствима из државне касе.

Бјанкони је, такође, осврћући се на професионални ниво медија, рекао да је забринут због цурења информација из полиције и правосуђа чиме се нарушава кредибилитет тих институција, као и због честих повреда предпоставке невиности у медијима, што је на граници кривичног дела.

Бјанкони је упозорио и да медији не смеју бити употребљавани за политичко промовисање или дискредитацију политичких противника.