Лето лечи беспарицу

У Србији има готово милион незапослених, а трећина њих, процењује се, ради сезонске послове, било као пријављени радници било на црно.

Како лето лечи беспарицу најбоље знају сезонски радници. Хиљада до две по дану, помаже да се новчаници попуне. Којим послом ће се сезонци бавити зависи од доба године и поднебља. У Зрењанину се беру вишње.

Радници кажу да је посао на високој температури напоран, али да се исплати. Брање вишања плаћа се 120 динара по гајби, а солидан берач убере између 10 и 12 гајбица, тако да се дневница, кажу берачи, исплати.

Око 150 хиљада радника ангажовано је на сезонским пословима, а још толико, процењује се, ради на црно. Прошле године, криза је задесила пољопривреду, те је због суше било четвртину сезонаца мање него обично. У грађевини је ове године посла мање за 35 одсто, односно нема га за 25 хиљада радника. Сезонска плата је "осредња".

"Нормална дневница, ни велика ни мала. Ником није лако, не може неко да те плати више у односу на трошкове производње. Око 1500 динара", каже Славица Петрић из Ваљева.

Што због високих температура, што због тешког рада, сезонски послови на отвореном нису лаки.

"Тешко је наћи правог радника, тешко је наћи правог берача, не треба само берач да иде кроз малине, треба их обрати, пазити да не изломи, има пуно муке да дође до брања", објашњава Добрила Ранковић из Доњих Лесковица код Ваљева.

Тако Чачани, на пример, праве раднике налазе ван граница Србије. Више од деценије Саво Јорга из Румуније надничи код истог човека и како каже, боље му је ту него у Румунији. 

"Са леве стране Мораве имамо више Румуна, а десна страна Бугара, то је 10 одсто. Од наших слабо, то су старије жене у купљењу кромпира, чиме се ја бавим, затим повртарство и сеча купуса, а мушкараца слабо има. И за дизање џакова нема никог заинтересованог", каже Бранко Рољевић, повртар из Прељинске Балуге.

Док се ван града шанса налази у пољопривреди, у граду су веће шансе у угоститељству, за шта се опредељује највећи број младих.