Који су факултети на цени?

Избор факултета велики је изазов за сваког будућег студента. Ове године, као и неколико претходних, највеће интересовање влада за медицину и стоматологију - показало је истраживање које је спровео Инфостуд. На другом месту је економија, па информационе технологије. Ни ове године, брзина запошљавања није пресудни чинилац приликом избора студија.

Милена Мишић ове вреле дане проводи уз књигу. До пријемног испита, каже, времена за излазак из куће готово да и нема. Кратки предах је време за интернет.

"Одлучила сам се да упишем медицину, зато што то волим и не представља ми проблем то што факултет траје шест година, јер је то неопходно као и усавршавање из одређених области", прича Милена.

Њена жеља је да буде хирург и нада се да ће се ситуација у држави средити, јер зна да је велики број медицинара који је незапослен.

Без иједне изгубљене године, студије медицине трају дуго. У пут до статуса лекара укључен је и приправнички стаж, а најчешће и специјализација. Међутим, ни то не гарантује да ћете посао пронаћи брзо.

Уместо додатног чекања на запослење и зараде од око 50.000 месечно, инострана тржишта постају све примамљивија нашим лекарима.

Директорка Лекарске коморе Србије примаријус др Татјана Радосављевић каже да у Комори  издају потврде о доброј клиничкој пракси, а да су привлачне државе за наше лекаре, не само за почетнике и оне који немају посао, већ и за врхунске специјалисте Словенија, Немачка, Дубаји, чак и Индија.

"Због њиховог знања и квалитета их у тим земљама врло добро плаћају и обично их приме када они затраже да оду тамо", објашњава докторка Радосављевић.

По свему судећи, млади се не обазиру много на потребе тржишта рада, јер су најтраженији они факултети са чијим дипломама се посао дуго чека.

ПР Инфостуд-а Татјана Видаковић каже да је занимљиво да ту постоји несклад.

"Ми немамо велики проценат објављених послова за ову област, а са друге стране ове студије су у врху листе жеља будућих бруцоша."

С обзиром на то да се тешко може предвидети која занимања ће у Србији бити најпопуларнија за неколико година, није нелогично што будући бруцоши више прате своја интересовања, него тржиште.

Психолог у Петој београдској гимназији Јованка Бендић каже да деца треба да прате пре свега своје способности.

"Поред тога лепо је и корисно да воде рачуна и о томе шта је перспективно да тако кажем, са чиме могу да очекују да нађу посао, кад једног дана заврше студије, али не по сваку цену, јер пре свега треба да се определе за оно што их стварно интересује и да ће моћи да постигну успех кад једног дана заврше студије", објашњава Бендић.

Тренутно на посао лекара у Србији или бољу понуду у иностранству чекају две хиљаде људи са дипломом Медицинског факултета. За неколико дана пут ка истом циљу започеће више од хиљаду бруцоша.