Притисак ЕУ на балканске земље због медија

Европски комесар за проширање Штафан Филе у Бриселу затворио је конференцију "Проговори" која је ове године одржана под насловом "Слобода изражавања и медија на Западном Балкану и у Турској" речима "као што мајка мерењем температуре детету испод пазуха проверава да ли је болесно, тако се погледом на стање и слободу медија може видети степен развоја демократије у једној земљи".

"Зато сам одлучан да инсистирам на поглављима 23 и 24 током предприступних преговора", навео је Филе. 

Током конференције, коју већ други пут организује Европска комисија и на којој се окупило више од 400 новинара, издавача, представника новинарских удружења и регулатора из области медија, највише пажње је посвећено погоршању медијских слобода у Турској после протеста на тргу Таксим у Истамбулу. Турски новинари говорили су о хапшењима, прогонима и претњама које је премијер Ердоган упутио не само новинарма већ и људима који користе друштвене мреже.

Новинари из Србије, Косова (представљеног са звездицом), Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније и Македоније су указали на то да су основне претње њиховом професионалном раду уплив политике у медије преко директног или индиректног власништва у њима, директни притисци и притисци преко оглашивача као и стални покушаји да се ограничи приступ информацијама и криминализује клевета.

Председник Независног удружења новинара Србије додао је и да се у Србији одуговлачи са применом медијске стратегије коју је претходно комесар Филе оценио као добру и позитиван корак у правцу слободе медија.

Комесар за проширење је све време присутсвовао конференцији и записивао мишљења и жалбе новинара и на крају обећао акцију.

Према његовим речима, основни проблем ЕУ у погледу слободе медија јесте што се до сада држала по страни препуштајући чланицама да саме одлучују како да обезбеде слободу медија. Зато ЕУ нема систем којим би мерила до које мере су медији у некој земљи слободни. Такав систем мора да се направи прво у ЕУ, чиме би се избегле и рестриктивне мере у неким чланицама, попут Мађарске, а затим да се унесе и у процес придруживања нових чланица.

Комесар Филе је рекао да ће ипак инсистирати на тзв. свеобухватном приступу поглављима 23 и 24 која се односе на владавину права, ред закон и људска права. Као веома важан елемент тог приступа он је навео испитивање положаја јавног сервиса у свакој земљи која преговара јер без објективног, политички и финансијски незавинсог јавног сервиса у земљи не може да буде демократије.

Основни захтеви које комесар Филе, на основу жалби новинара и медијских стручњака, разматра за будуће преговоре су:  Истраге о злочинима против новинара (поменути случајеви српских новинара Ћурувије, Пантића и Вујасиновићеве), да судови својим радом гарантују слободу медија, да парламенти обезбеде правни оквир за несметан и слободан рад медија, да се покрене борба против неформалног еконмског притиска не медије.

Такође, се разматра и да употреба јавног новца у медијима буде транспарентна и непристрасна (избегавање државне помоћи), да се обезбеди ефикасан рад удружења новинара, да се власници медија натерају да поштују закон о раду и да држава покаже јасну и недвосмислену вољу за постојање објективног и независног јавног сервиса       

Конкретно у случају Србије у поглављима 23 и 24 посебна пажња ће бити посвећена примени медијске стратегије, рекао је Филе који чак није искључио ни идеју новинара да се уведе ново поглавље у преговорима које се односи само на медије и слободу говора, уколико нови приступ постојећим поглављима 23 и 24 не донесе резултате.